„Ožalošćena porodica“ – besmrtna jedinka


Druge takmičarske večeri festivala „Bucini dani“ odigrana je predstava „Ožalošćena porodica“ u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, po tekstu Branislava Nušića, a u režiji Jagoša Markovića.

Često sam gledala različite režije Nušićevih komada, ali je retko koja dostojno prikazala tragediju njegove komedije. Marković se koristi minimalističkom scenografijom, koja je postavljena nizbrdo. To glumcima ostavlja jako težak zadatak da čitavu predstavu stvore pred očima publike. Ja zaista volim da vidim dobro iskorišćenu scenografiju tog tipa. Nušićev komediografski postupak zahteva da njegovi likovi sve vreme stoje na ivici, a da ne padnu. Marković ovo poštuje i sprovodi do kraja. U strukturi predstave se jasno može pročitati struktura Nušićevog dela. Ovu „Ožalošćenu porodicu“ kostimi smeštaju u vreme blisko nama, a to još jednom podvlači svevremenost Nušićevih reči.

Bilo bi sumanuto izdvojiti jedan lik i jednog glumca i govoriti samo o njemu. Iako se u ranijim interpretacijama, pa i u samoj piščevoj, Agaton isticao kao glavni lik, u ovoj režiji su svi jednaki, svi su Agaton. Saša Torlaković vrlo spretno oslikava i boji lik Agatona, dok publika iz stava Radmile Živković može pročitati tu Savkinu zaljubljenost, ali i sigurnost u svog muža. Komične crte u parovima Proka-Gina (Nebojša Dugalić i Vanja Ejdus) i Tanasije-Vida (Aleksandar Srećković i Nela Mihailović) su bravurozne. Danica Maksimović Sarku donosi graciozno i komično, a ekspresija Dušana Matejića u slikanju Miće je vrlo upečatljiva. Marković lik advokata koristi da publici predstavi tu branšu današnjih pravnika, a Slobodan Beštić to sjajno iznosi. Iako bi trebalo da je lik Danice jedina svetla tačka u ovom delu, taj utisak stičemo vrlo blago, pa ona skoro i pada u senku u interpretaciji Suzane Lukić.

Svi likovi funkcionišu kao celina – ako jedan padne, padaju svi, ako se jedan uzdigne, uzdižu se svi. Oni su i prevrtljivi i grabežljivi, ali i kao takvi, čine porodicu, koliko god ona bila čudna. Ta celovitost je ono što je možda i najpozitivnije, oni ne odustaju jedni od drugih ni onda kada rade jedni drugima o glavi. Sve je do tančina uigrano i precizno postavljeno. Pored svih komičnih replika i postupaka u građenju ove drame, na kraju ipak jasno iščitavamo tragičnost familijarnih odnosa, likovi se vraćaju na početnu tačku, a to znači da je odličnom režijom pisac maksimalno ispoštovan.

Festival se nastavlja večeras predstavom "Avgust u okrugu Osejdž" u izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste