"Ples sitnih demona" za kraj sezone u Dadovu


Omladinsko pozorište Dadov  je repertoarsku sezonu završilo predstavom “Ples sitnih demona”, rađenom po prvom romanu Marka Vidojkovića. Radnja istoimenog romana, koju je na scenu vrlo uspešno preneo Srđan Karanović, prati (ne)zgode šesnastogodišnjeg Bobana Šestića, učenika drugog razreda Pravno-birotehičke škole, pankera, buntovnika, nesnađenog pubertetlije.

Radnja predstave prilično verno prati i radnju romana, scene su vrlo dinamične i vrlo slikovito prikazuju sve ono od čega se sastoji jedan život u tim godinama, škola, kuća, ulica, odnos prema devojkama, drugarima, školskim obavezama, pronalaženje sebe. Boban je nesrećno zaljubljen u Anu, Una je nesrećno zaljubljena u Bobana. Iako vrlo inteligentan, Boban u školi ređa samo jedinice i neopravdane, Boban mrzi ceo svet, jedina sreća u prethodnoj godini su mu bile “Zvezdine” pobede, dok 1992, kako sam kaže, nije njegova godina i odgovore na svoje unutrašnje probleme, ali i ratno stanje i razvod roditelja traži u kombinaciji alkohola, opijata i lakih droga. Pored svih likova koji prolaze kroz njegov život; Ane i Une, razredne, ortaka Bakija i Didija, jedan od najvažnijih likova na sceni je još jedan Boban Šestić. Kako je roman pisan iz prvog lica i verno nam dočarava osećanja glavnog junaka, to upravo radi i drugi Boban koji monolozima na sceni publici prenosi sve emocije kroz koje prolazi mlađani Šestić: zaljubljenost, bes, strah, nesigurnost, izgubljenost.

Bobanov najbolji školski drug je Baki - dizelaš, očekivano karakteristično obučen u šuškavac, air max, sa torbicom oko vrata, lik kakvih se vrlo dobro sećamo i ikoje i dalje srećemo  iz nikad završenih ‘90ih. Dok su Una i Ana hipike, u zvoncarama, okićene perlama i cvećem, kao teleportovane sa Vudstoka direktno na scenu, Boban Šestić u žutoj “Never mind the bollocks” i crvenim starkama ne odaje baš utisak pankera iz 90ih, ali mi mlađi možemo samo da nagađamo kako su izgledali u to vreme pederuša i zelene malicije.

No to je samo maska pozajmljena iz romana. Nekad pankeri, hipici i dizelaši, danas hipsteri, fenseri i po koji metalac. Ali problemi odrastanja mladih su isti, nesrećne ljubavi, prijateljstva, školski sistem, lična nesigurnost, i nikad sjajne društvene okolnosti. Sve ovo na svoje vršnjake u publici, i nas malo starije koji smo roman čitali i pre više od decenije, sjajno prenose vršnjaci likova - glumci omladinskog pozorišta Dadov. Pored sjajnih rola koje sve vreme nose predstavu Bobana, Bakija, Ane, zbog vrlo duhovite glume favoriti publike su i sporedni likovi popa i frizera koje je fenomenalno odigrao Vlada Paprić.

Sala Dadova je bez organizovanih dolazaka, bila vrlo dobro popunjena pretežno srednješkolskom populacijom. Još tokom predstave mogli smo da čujemo komentare kako situacije i likove sa scene prepoznaju u svojoj okolini i svojim drugovima. A svoje vršnjake su na kraju predstave nagradili stojećim aplauzom.

Zatvaranje sezone ispratio je i autor romana Marko Vidojković, koji je za naš portal rekao:

Pošto je i sama knjiga poluautobiografska vrlo je zanimljivo prisećati se nekih scena bukvalno iz praživota. Mislim da je ova mlada postava fenomenalna. Kad mladi glumci izgovaraju taj eksplicitni tekst to super izgleda. Uvek se začudim kada vidim kako moj tekst funkcioniše na “daskama”. Klinci u publici imaju prilike da odu u prošlost i da vide kako je izgledalo to analogno odrastanje, kad su ljudi razgovarali fiksnim telefonima, ali međuljudski odnosi, muško-ženski, u tom dobu su isti, nije se to promenilo. Oni nemaju prilike da gledaju nešto ovako eksplicitno i mislim da je u otvorenosti teksta tajna. Mislim da je iskren tekst nešto što može ne samo klince, već uopšteno pozorišnu publiku da privuče predstavi, a ja znam da sam bio iskren kada sam pisao svoje knjige pogotovo ove koje su poluautobiografske. Publika to prepoznaje, mladi znaju kako je kad se nesrećno zaljubiš, kad se u tebe zaljubi riba koja ti se baš i ne sviđa, kad upadneš u “frendzone”... I sve to protagonisti odlično prenose, čak i oni koji imaju najepizodnije uloge rade to sjajno, svi su fenomalni.

Na pitanje možemo li očekivati neku drugu knjigu uskoro na pozorišnim scenama, Marko kaže da su razgovori za njegov najnoviji roman “E, baš vam hvala” u toku, ali da do realizacije ima još puno.

Đorđe Mišina, koji u predstavi tumači lik Bobana Šestića kaže da se oseća kao da je lično preživeo mnoge probleme kao i junak kojeg tumači i dodaje: U odnosu na godine iz radnje romana samo se maska promenila, muzika, način druženja, ali ljudsko biće je ostalo isto., i za kraj kaže da iako je Dadov pozorište za mlade u njihovim predstavama uživaju svi - i mlađi i stariji.

Nadovezaću se na Đorđeve reči i pozvati vas da u narednoj sezoni ispratite repertoar najstarijeg omladinskog pozorišta i neke glumce primetite mnogo pre nego što postanu poznati.

Foto: Dadov



Povratak na vesti