Počnimo ljubav iz početka


U subotu je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu premijerno odigrana predstava Pozorišta Promena pod nazivom „Između tamo i ovde“. Režiju potpisuje Ivan Vanja Alač, a sam tekst je rađen po prvoj priči „Beogradske Trilogije" Biljane Srbljanović, kao i na osnovu odgovora na upitnik ljudi koji su napustili Srbiju ili Jugoslaviju i drugih dokumentarnih materijala. Interesovanje publike bilo je toliko da je iste večeri predstava igrana dva puta.

izmedju-tamo-i-ovde-premijera1

Sama predstava počela je na simboličan način i pre samog ulaska u salu. Naime, publici je rečeno da ugase svoje telefone, da uživaju u predstavi i pokrenut je ulazak, ali na način na koji se putnicima govori šta treba da čine kada se ukrcavaju u avion. I tako smo pošli na put u Prag, gde su nas povela dva brata, Kića i Mića. Priča je smeštena u vreme ratova devedesetih godina. Iako je stariji brat Kića očekivao poziv za vojsku, on nije stigao. Tačnije, nije stigao za njega, već za njegovog mlađeg brata Miću. Nakon toga oni preko noći beže u Prag. Beže od rata, od nemaštine, od straha, ali nažalost beže u istu takvu nemaštinu, kojoj je pridodata i tuga zbog odlaska iz svoje kuće i od majke. Samo vreme i istorijski trenutak u kom se predstava dešava, iako dočarani, nisu toliko relevantni za celu priču. Njihov odlazak, nostalgija, mučenje u tuđini i Kićino neprekidno razmišljanje o njegovoj devojci Ani, koju je morao da ostavi za sobom u Beogradu, dešavaju se i danas, a dešavali su se i ranije. Nažalost, odlasci „preko“ neizostvan su deo naše istorije. Nekad manje, nekad više, ali uvek se odlazi. Cela predstava igra se u jednoj prostoriji, u malom stanu u kom stanuju dva brata, u Novogodišnjoj noći. S jedne strane imamo mlađeg brata, koji njihov boravak u tuđini pokušava da ublaži ukrašavanjem stana. S druge strane imamo starijeg brata, koji na sve načine, iako to možda isprva ne deluje tako, pokušava da zaštiti svog mlađeg brata. I na kraju imamo i jednu devojku, Čehinju, sa kojom se ne razumeju baš najbolje na planu jezika, ali koja deluje kao spona ili most između dva brata, i na samom kraju sve troje Novu godinu dočekuju u zagrljaju, kao stranci, a opet kao najbliži.

izmedju-tamo-i-ovde-premijera2

Što se tiče same glume, većina predstave teče kroz dijalog dva brata, od kojih se stariji s vremena na vreme isključuje iz toka radnje da bi se obratio publici i izrekao im svoje misli, opažanja i sećanja. Od trenutka kada na scenu izlazi i devojka Alena, dijalog dva brata i dalje je dominantan, ali postoji i razgovor sa njom kroz pokrete, gestove i reči, pri čemu svako govori svojim jezikom, ali uspevaju da se razumeju. Sa samo tri glumca, a kroz razgovor u kom se govori o tome šta se dešava, ali i šta se dešavalo izvedena je predstava. 

Scenografija je vrlo jednostavna, ali u potpunsti adekvatna - kauč, ogledalo, kasetofon i frižider; na zidovima porodične slike i slike sa drugarima; slika Lepe Brene i Juga 45, a između tih slika nekadašnje sreće stoje vrata sa zastavom države koju su napustili oni, i mnogi drugi.

Pre same predstave, okupljeni studenti Akademije zasvirali su pesmu „Počnimo ljubav iz početka“. Svesno, ili nesvesno, uveli su nas u predstavu. Dva brata međusobno tokom predstave više puta se iznova svađaju i iznova vole; Mića bi više od svega voleo da sa svojom Anom započne ljubav ispočetka, a obojica sa svojom zemljom, koju su morali da napuste.

Foto: Dejan Krstić



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste