„Pod istim krovom” - intimni portret jednog migranta


„Pod istim krovom” predstava u koprodukciji Kulturanove i Novosadskog pozorišta, u režiji Ivane Janošev,  premijerno je odigrana 19. februara u Novosadskom pozorištu. Ova predstava nastala je kao deo projekta „Port of dreamers”, koji se bavi istorijom migracija na evropskom kontinentu, iskustvom migranata, pozitivnim uticajem migracija na razvoj pojedinih kulturno-društvenih i ekonomskih sredina, te odnosom među terminima „građanin Evope” i „migrant”.

Rađena je po istoimenoj knjizi Amira Baitara i Heninga Zusebaha, koja iskreno i ubedljivo slika „integracioni eksperiment” jednog migranta iz Sirije u evropsku i demokratsku Nemačku.

pod-istim-krovom1

Kao u romanu i u predstavi susrećemo Amira, izbeglicu iz Sirije koji se našao na meti islamskih ekstremista zbog neobičnog odabira da studira „zapadnjačke nauke” - informatiku i matematiku. U dramu nas uvodi statistikom o pričama o samoj migraciji preko jugoistočne Evrope, sve do krajnje stanice u Nemačkoj, gde će azil pronaći u porodici Heninga (u pravom životu novinara „Die Zeit”-a, čije novine vidimo i na sceni) i Nikol. Ovakva postavka i susret dve potpuno različite kulturne klime rezultuje u spoju polemičkih momenata o muško-ženskim odnosima, rodnoj ravnopravnosti, shvatanja porodice, (ne)shvatanja praktikovanja islamskih običaja od strane Amira, koji ih se tvrdokorno drži i u slobodnoj evropskoj zemlji. Ovi sukobi najčešće su praćeni komikom nerazumevanja, gde Hening i Nikol na jednoj, a zbunjeni Amir na drugoj, pokušavaju da se međusobno integrišu kako bi život „Pod istim krovom” učinili jedinstvenim. Amir i njegova nova porodica podjednako su zbunjeni i ispunjeni iščekivanjem kako će se novi član porodice prilagoditi životu u novoj zajednici, međutim, Amir se vrlo brzo zbližava sa njima. Sukobi su prikazani u formi vinjeta iz njihovog života, gde Amir na komičan način praktikuje muslimanske običaje, tako da to izgleda potpuno van koloseka jedne moderne evropske porodice, dok su njemu samom nejasne slobodne i nedogmatske navike koje Hening i Nikol sprovode kao svoju dogmu - ispijanje alkohola, različita podela rodnih uloga - Amiru je komično kako Hening kuva, dok se Nikol bavi mehaničkim poslovima (mada se ovde može primetiti i moguća hiperbola takvih odnosa radi komike). 

pod-istim-krovom2Predstava je kamerna i (s obzirom na trenutne epidemiološke mere) postavljena je za prilično mali broj posetilaca, ali prema rediteljki Ivani Janošev, ovaj komad je namenski tako postavljen sa namerom da probudi u publici saosećanje i bliskost, kako na sceni, tako i prema publici koja se na sceni na jedan intiman način približava shvatanju pravog položaja onih koji su se našli kao kolateralna šteta migrantske krize. Daniel Huszta uverljivo igra Amira, preskačući sa mađarskog na engleski pa na srpski, time doprinoseći utisku multikulturalnosti kojom odiše čitava predstava. Scena je svedena - rekviziti na sceni su multufunkcionalni i simbolični, pa tako imamo sobni bicikl na kom Amir otvara predstavu - što simboliše njegov beg iz matične zemlje, takođe i svaki put kada ga upotrebljava on simbolično beži od zapadnih konvencija kojima je bombardovan u Nemačkoj, nazad u svoje islamske navike. Predstava je srednjeg tempa, bez neke veće dinamike, obiluje scenama koje su najviše statične i polemičke prirode u kojima se diskutuje o kulturnim razlikama i ilustruju navike jedne moderne evropske klime, koje su migrantu strane, poput scena proslave na kojoj Hening i Nikol konzumiraju alkohol, što šokira Amira. Prostor u kome je predstava igrana maksimalno koristi svoju površinu i održava bliskost sa publikom, tako da u svakom trenutku imamo utisak da smo učesnici i posmatrači istovremeno. U prestavi se koristi i video sadržaj koji najčešće prikazuje mape i rute kojima se Amir tokom svog migriranja kretao, što doprinosi dodatnom ilustrovanju izbegličke Odiseje u brehtovskom maniru, praveći time balans između uživljavanaj u emotivnu priču i informisanja publike faktografijom.

Uz pomalo poteškoća da se prilagodi, što je i okosnica ove priče, Amir uspeva da se upiše na univerzitet što je svojevrsna pobeda nad kulturnim razlikama i uspeh u procesu integracije. Ovako postavljena, ova predstava budi empatiju tako što slika iskustvo jednog migranta iznutra, prevazilaženje kulturnih razlika i neko srednje mesto gde se one susreću i pronalaze zajednički jezik. Jer kada se te razlike prevaziđu, ostaju upravo samo ljudi i empatija.

U predstavi igraju: Uroš Mladenović, Jelena Đulvezan Milković i Daniel Huszta.

Foto: Neven Hercegovac



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste