Porodični haosi na Zlatnoj kulisi

Katarina Đoković
16. mar 2019.

Drugog dana jubilarnog petog festivala „Zlatna kulisa“ u Kragujevcu, publici su se predstavile dve predstave, „Pred penzijom“ u izvođenju Kamerne scene „Miroslav Antić“ iz Sente i „Mamin dašak u svemiru“ u izvođenju Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra iz Niša.

pred-penzijom-kulisa-jelena-petrovic

Predstava „Pred penzijom“ rađena je po tekstu jednog od najvećih evropskih pisaca dvadesetog veka, Tomasa Bernharda. Kao glavni protagonisti postavljaju se neoženjeni brat, predsednik suda i nacista, i njegove dve neudate sestre, od kojih je jedna invalid u kolicima. Rudolf Heler, „požrtvovani“ brat, bio je SS oficir i zamenik komandanta u logoru i što ga čini osobom sklonom neizmernoj dominaciji. Klara, sestra invalid, bivša je revolucionarka i levičarka koja sve posmatra iz ugla prezira, zbog nemogućnosti da promeni bilo šta što joj je na dohvat ruke. Vera, druga sestra, vernija svom bratu Rudolfu više nego samoj sebi, spremna je na potpuno pokoravanje zarad dobrobiti porodice. U večnom iščekivanju penzije, porodični trio živi i gradi odnose na nerazmiricama, odsustvu odgovornosti i konstantnom prebacivanju krivice na drugog. Pored porodične nesloge i konfuzije, javljaju se i elementi psihičkog nasilja usled nacističkih manira starijeg brata. U raspadu sveopšteg haosa, protagonisti dodatno plešu na relaciji između žrtava i saučesnika u borbi za bolje danas, sutra, ali i juče. Kulminacijom problema porodice, dolazi se do poklanjanja slike Hajnriha Himlera, najmoćnijeg čoveka Trećeg rajha, pokušaja ubistava, kao i incesta između Rudolfa i snuždeno pokorene sestre Vere. Do koje mere smo zaslepljeni idealima da svojim postupcima zanemarujemo najbliže? Da li smo spremni da se odreknemo sami sebe kako bi služili višem, uglavnom neostvarljivom, cilju naše ideologije? Gde se gubi granica ljudskosti kada spoznamo moć?

U predstavi igraju Dušan Blažić, Gordana Nikolić i Ljubica Romandić, dok režiju potpisuje Radovan Zubac.

mamin-dasak-kulisa-jelena-petrovic

Druga predstava koja se našla pred publikom bila je „Mamin dašak u svemiru“, po motivima drame „Zeko Zeko“ Kolin Sero. Lav Nikolajevič Tolstoj svoj roman „Ana Karenjina“ počinje citatom: "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način". Porodica iz predstave „Mamin dašak u svemiru“ nesrećna je na način koji je poznat svima nama. Majka, protagonista predstave, stub porodice i oličenje hrabrosti, trudi se na sve moguće načine da svoju porodicu zadrži na okupu u iole normalnoj atmosferi. U nizu potreba petoro dece, javljaju se i potrebe šestog, nepriznatog deteta, zapravo oca, koji se nevešto bori za svoje mesto pod starateljstvom. U veštoj dramskoj igri između straha, slabosti, jačine, komedije i tragedije, ostaje gorak ukus u odnosu na zasluge osoba koje su nam pružile sve. Arhetipski karakteri odaju nam nivoe konfuzije u kojima se snalazi samo najjača osoba, majka, koja sa druge strane puca po šavovima i trenutno ne vidi izlaz iz date situacije. Događaji se nižu do samih granica ekstrema i u jednom momentu bivamo uvučeni u sveobuhvatni lavirint porodične atmosfere. Predstava koja se odvija u vidu ode majci, završava kao retrospektiva odnosa između nas samih i naših roditelja. Golica pitanjem koliko se bahato ophodimo prema ljudima koji su nas naučili da dišemo, pričamo i hodamo, kao i koliko empatijski možemo da se poistovetimo i razumemo majčinsku ljubav i potrebu da sve bude dovoljno dobro za nas. Ko smo mi posle naših majki? Šta ostajemo posle majčinske požrtvovanosti? Da li majka predstavlja galaksiju ljubavi? Da li je ona pre pojam približan naučnoj fantastici? Koliko smo zahvalni našim majkama?

U predstavi igraju članovi Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra u Nišu, dok režiju potpisuje mladi Dušan Matejić.

Foto: Jelena Petrović (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti