Predstava “Putujuće pozorište Šopalović” otvorila “Teatar na raskršću”


Narodno pozorište u Nišu je stvorilo tradiciju da 11. marta svake godine, na rođendan pozorišta,  ima premijeru. Ove godine je to utoliko važnije što je na taj način počeo prvi festival „Teatar na raskršću“ i to premijerom predstave „Putujuće pozorište Šopalović“ po tekstu Ljubomira Simovića, a u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Predstava počinje pesmom „Okupacija“ koja će se često čuti kroz čitavu predstavu. Kada se podigne zavesa, publika može videti glumce kako sede visoko na sceni, a nad njima se nadvija čelični orao. Taj deo scenografije se podiže dok glumci izvode pesmu, što odaje utisak da je pozorište i pozorišna umetnost, ono o čemu ovaj tekst inicijalno govori,  okupirano, nalazi se u čeličnim kandžama. Tatjana Mandić Rigonat vešto koristi muziku koju piše Irena Popović, pa sve pesme koje se prožimaju kroz dramsku radnju vrlo smisleno iznose suštinu samog teksta.

Ovaj Simovićev tekst čini jednu od naših najboljih posleratnih drama. Postavlja se pitanje da li je glumcima dozvoljeno da igraju kada ih okružuje krv i smrt. Vasilije Šopalović (Dejan Cicmilović) daje odgovor postavljajući tezu da pekari peku, apotekari rade u apoteci, da svako radi svoj posao, kakvo god da je vreme, te se na taj način čuva i pozorišna umetnost. Simović je u svom tekstu vrlo vešto oblikovao lik samog pozorišta u telu Filipa Trnavca (Miloš Cvetković). Svako od likova ima nešto za šta se drži tokom čitave predstave, Simka (Maja Vukojević Cvetković) je u žalosti, u crnini, Gina (Jasminka Hodžić) ima korito, Blagoje (Aleksandar Mihailović) flašu rakije, Sofija Subotić (Jelisaveta Koraksić) kosu, a Filip Trnavac drveni mač i samu umetnost. Da li zaista umetnost treba da stane onda kada je svet okupiran ili ona treba da posluži kao način ispoljavanja frustracija, kao oružje u borbi protiv mraka?

Sjajno je prikazana scena u kojoj Sofija glumom i umetnošću pokušava da se odbrani. Drobac (Aleksandar Mihailović) je opčinjen njome i u njenoj igri pronalazi lični spas. Iako nikoga ne ubija, Blagoje prlja svoje ruke krvlju onog trenutka kada Sofiji britvom odseče kosu. Za najupečatljiviju se može smatrati poslednja scena, kada glumci čitaju testament Filipa Trnavca, koji je zaista jedinstven omaž pozorišnoj umetnosti.

Nesumnjivo je da u spoju odličnog teksta i dobre režije nema mesta greškama. Obično su premijere stegnute, primeti se nedostatak te niti koja predstavu veže, no ovde to nije slučaj. Ansambl je prilično uigran, radnja bliska publici, te se lako desi da u sali svi dišu kao jedan.

U predstavi igraju: Dejan Cicmilović, Sanja Krstović, Jelisaveta Koraksić, Miloš Cvetković, Jasminka Hodžić, Aleksandar Mihailović, Maja Vukojević Cvetković, Evgenija Stanković, Katarina Mitić Pavlović, Katarina Arsić, Aleksandar Krstić, Marjan Todorović i Aleksandar Marinković.

Večeras zvanično počinje takmičarski deo prvog festivala „Teatar na raskršću“, pa će niška publika imati priliku da pogleda autorski projekat Kokana Mladenovića, po drami Radoslava Dorića, „Kad bi Sombor bio Holivud“ u produkciji Narodnog pozorišta u Somboru.



Povratak na vesti