U parku Čair je otvoren 14. Urban Fest u Nišu. Samu ceremoniju otvaranja vodio je umetnički direktor i selektor festivala, Aleksandar Mihailović. Publici se obratio prorektor Univerziteta u Nišu prof. dr Vlastimir Nikolić, a festival je zvanično otvorila direktorka Studentskog kulturnog centra u Nišu Dragana Petković.
Ono što je bilo vrlo zanimljivo na ovom otvaranju jeste to što su se domaćini, glumci Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra u Nišu, potrudili i osmislili vrlo zanimljive glumačke igre kojima su zabavili publiku. Ono što je bilo evidentno jeste činjenica da se tražila stolica više i da je veliki broj ljudi stajao tokom cele predstave, što govori o velikoj posećenosti festivala.
Prva predstava iz selekcije, „Kralj Ibi“ u izvođenju Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta Bečej, je odigrana na velikoj sceni. Po tekstu Alfreda Žarija, a u režiji Igora Pavlovića, predstava „Kralj Ibi“ je nasmejala publiku, ali i ostavila gorak ukus u ustima. Sve vreme sam razmišljala o rečima selektora festivala da nije dozvolio da ga povuče dobra režija ili dobar tekst, već se fokusirao na sjajne izvedbe pojedinaca ili čitavog kolektiva. U ovoj predstavi je prepoznatljiv taj duh dobro uigranog kolektiva. Ova groteska pruža glumcima moć igre na sceni. Kostimi, šminka i rekvizita su sjajni i savršeno pariraju tekstu koji glumci izgovaraju. Moram priznati da „Kralj Ibi“ zaista izgleda kao veliki zalogaj, ali i da su ga mladi glumci iz Bečeja odlično sažvakali. Ono što mene uvek kupi u ovakvim predstavama jeste odličan scenski pokret. Predstava je fizički i glumački jako iscrpna i Dramski studio mladih Gradskog pozorišta Bečej zaslužuje svaku pohvalu, s obzirom na to da bi mogli stati rame uz rame sa profesionalnim glumcima. Postoje delovi u predstavi koji su možda suvišni, odnosno, čine prazan hod, ali su zaista neminovni. Ono što možda najviše privlači pažnju jeste adaptacija teksta, koja savršeno prikazuje trenutnu situaciju u našoj zemlji. Bez dlake na jeziku se kritikuje sistem i to vrlo prepoznatljivim sredstvima, što ovu predstavu čini i aktivističkom.
Na maloj sceni je odigrana i druga predstava iz selekcije, „Dragi tata“ Studija glume – Teatar 011 iz Beograda. Rediteljka Nataša Radonjić je jako dobro postavila na scenu tekst Milene Bogavac. Predstava počinje tako što devojčica piše pismo svom ocu, a onda se pojavljuje njena majka koja ima očigledan problem sa alkoholom. Ta scena vrlo jasno na samom početku upućuje na tragičan kraj. Ovde nema alegorije, predstava vrlo realno obrađuje svakodnevne probleme današnjice. Kritički rukopis Milene Bogavac je vrlo prepoznatljiv. Jezik ovog teksta je vrlo zanimljiv, s obzirom na to da su određeni delovi napisani beogradskim slengom. Moram posebno izdvojiti bravuroznu glumu Jovane Petrović u ulozi Milice. Ona vrlo srčano iznosi na scenu lik petnaestogodišnjakinje koja odrasta u nezdravom okruženju i kojoj je kroz čitavu predstavu slamka spasa otac. Milica mu sve vreme piše i nada se njegovom odgovoru, ali ga ne dobija sve do samog kraja, kada i ona shvata razloge zbog kojih je otac otišao. Zbog toga, ova predstava je zapravo čin odrastanja. Rastrzana između majke alkoholičarke, brata koji se bavi nedozvoljenim poslovima ne bi li obezbedio komad hleba, ona završava kao žrtva, ali je i neminovno da na kraju ipak vidi tračak nade, koji pronalazi u ljubavi. Obojena emocijama, ova predstava je u publici izazvala suze, ali i smeh, jer su komični delovi baš na mestima kada je publiku potrebno podići iz saosećanja.
Večeras nas na festivalu očekuju još dve predstave – „Peščanik“ Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra Kragujevac i „Antigona“ Omladinskog pozorišta „Vožd“ iz Šapca.
Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste