Premijera “Korešpodencije” u Zvezdara teatru


Na konferenciji za medije, održanoj 29. Januara u Zvezdara teatru najavljena je premijera predstave “Korešpodencija”, rađene po motivima romana „Zlatno runo“ Borislava Pekića. Premijera će se održati u četvrtak, 1. februara, na sceni „Bata Stojković”.

Dramatizaciju ovog teksta uradio je Borislav Mihajlović – Mihiz još davne 1980. godine. Na sceni su tada bili Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Zoran Radmilović, Petar Kralj i drugi velikani tadašnje pozorišne scene. Na repertoaru Ateljea 212, bila je pune 22 godine, a danas, 38 godina od njenog prvog izvođenja, zakazana je nova premijera u Zvezdara teatru. Režiju je ovoga puta preuzeo Gorčin Stojanović, koji se na konferenciji  prisetio Sarajevskih „Dana komedije“, gde je prvi put i odgledao ovu predstavu.  Za ovaj komad opredelio se iz brojnih kako profesionalnih, tako i ličnih razloga, jer je upravo ovo jedna od predstava uz koje je odrastao, sazreo i nakon koje odlučio da će se baviti pozorištem.

Branislav Lečić koji u ovoj predstavi tumači Simeona Njegovana Lupusa, istakao je da iako na prvu loptu tekst ne izgleda savremeno, on to i te kako jeste. Ukoliko zaronite u samu priču možete prepoznati i delove iz sopstvenog života ili života ljudi kojima ste okruženi. Takođe je rekao da mu je bila velika čast da radi na ovakvom projektu, jer je imao prilike i lično da upozna Pekića, čijim je tekstom bio fasciniran.

Slavko Štimac, pored uloge u „Klastrofobičnoj komediji“  koju igra u Zvezdara teatru, u „Korešpodenciji“ igra Simeona Njegovana Hadžiju, Lupusvog sina. On tumači potpuno izgubljenog lika, netalentovanog za svoj posao i okrenutog duhovnim stvarima i nauci.

Anica Dobra, u ulozi Milice Njegovan, Hadžijine žene, izlaganje je počela svojim tekstom „da kod nas, u Srbiji, žena ne živi kao metla u ostavi i da se vadi samo kada kuću treba čistiti i pajati, a posle opet u mrak tura, ja bih možda nešto i znala, ovako...“. Upravo ovaj odlomak dokazao je savremenost samog teksta, pa i predstave. Napomenula je da je struktura ove porodice jaka, da se svi dobro drže, ali da je taj stub i vertikala upravo žena, odnosno Milica Njegovan.

Joakim Tasić, najmlađi član ove podele, u ulozi mladog gazde, na samom početku dobio je pohvale kako od reditelja, tako i od svojih starijih kolega. Nadovezavši se na prethodnu priču naglasio je da publika može očekivati jedan porodični komad. Joakim se na konferenciji zahvalio pre svega reditelju, pozorištu, ali i kolegama koji su mu ukazali priliku da igra ovako veliku ulogu.

Jelena Stupljanin, u predstavi Julijana Tolnaj, nije krila oduševljenje kada ju je reditelj pozvao da bude deo ekipe. Ovu predstavu, kako kaže, igra sa svojim idolima iz detinjstva, sa kojima do sada nije imala priliku da radi, a od kojih je učila i uči i dalje. Jelenin poseban podsticaj predstavljaju reči Ružice Sokić koja je ovu ulogu tumačila u prvoj postavi, a to je da Jelena u sebi nosi nešto što je I ona imala kao mlada.

Na kraju obratio se i Branko Vidaković, koji nakon 30 godina igre na sceni Narodnog pozorišta, konačno igra predstavu i u Zvezdara teatru. “Sa novim glumcima, na novoj sceni, ovo je nova „Korešpodencija“ i velika očekivanja su se podrazumevala. Taj neuništivi građanski duh će vas i ovog puta zapljusnuti sa scene i podsetiti vas zašto dolazite u pozoriše”, rekao je Branko.

Oni koji su gledali predstavu u Ateljeu 212, podsetiće se teksta i situacije, nova publika će imati priliku da vide nešto sasvim drugačije.

Autor i foto: Ivana Milosavljević



Povratak na vesti