Premijera predstave „Bura“ u Srpskom narodnom pozorištu


U Srpskom narodnom pozorištu održana je danas konferencija za medije povodom premijere dramskog komada „Bura“, prema delu Vilijama Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića koja je zakazana za 29. 10. 2020. godine u 19:30, na sceni „Pera Dobrinović“. Na konferenciji su učestvovali: Milovan Filipović, direktor Drame, Kokan Mladenović, reditelj, Svetislav Jovanov, dramaturg, Radoje Čupić, glumac, Marko Šelić Marčelo, autor songova i troje studenata glume sa Akademije umetnosti Novi Sad: Jelena Lončar, Anđela Pećinar i Aleksandar Sarapa.

bura-premijera-vest1

Delo „Bura” Vilijam Šekspir napisao je u periodu između 1610. i 1611. godine, a prvi put je objavljeno 1623. godine, čak sedam godina nakon njegove smrti. Fabula drame govori o sukobu Prospera, bivšem vojvodi od Milana, kog su brat Antonio i saučesnik Alonso bacili u more i tako poterali iz Italije. Prospero pronalazi ostrvo na kojem pokušava da domorocima nametne svoju vlast, tačno onakvu kakvu je imao u Milanu, predstavljajući sveznajuće evropske imperijaliste, dok domorodci, posebno Kaliban, predstavljaju Amerikance. Sam Šekspir u ovoj drami predstavlja problematizaciju kolonizovanja Amerikanaca, stoga dobijamo metaforičku političku dramu.    

Reč reditelja

„Režiraš Buru“, kaže prijatelj. „Sjajno. To je komad o praštanju“.

Ja ne odgovaram.

„Bura je moj omiljeni komad“, kaže prijateljica. „To je komad o mudrosti i pomirenju.“

Ja ne odgovaram.

Ako Šekspir zaista jeste naš savremenik, kako tvrdi Jan Kot, onda on živi sa nama u

svetu u kome mudrost, praštanje i pomirenje ne postoje.

Da, režiram Buru, to veliko Šekspirovo ogledalo, komad o onome što jesmo.

Komad o mržnji i osveti.

Kokan Mladenović

bura-premijera-vest2

OSTRVO MRŽNjE

Sad te ima. Sad te nema.

I onda kažu – laka mu zemlja.

Ova nije.

Meni nije.

Tone krvi i suza iznad tvoje mrtve glave.

Odatle niču nova deca. Zemlju slave.

Al’ tebe nema.

I kažu: laka mu zemlja.

Ova nije.

Meni nije.

Nije nam laka ni iznad, ni ispod.

Mi nikad spokojni nismo.

Kad nije bura,

znaj da je zatišje pred buru.

Eci, peci, meci (pucanj). Damo ih deci.

Pa završimo ratove i čaure pod tepih.

Završimo ratove i sklopimo nemir.

Krajevi samo su novi počeci.

S ljubavlju, deci. U potpisu – preci.

Nema ti druge na ostrvu mržnje.

Mržnja se živi. Za mržnju se umre.

Od pelena huškaj me puškom iz rata.

Huškaj me, tata, moj ratatatata.

I kažu…

Samo još ovo. Samo još sad.

Samo još ovo. Samo još sad.

Samo još ti. Samo još sad.

Moramo osvetu, moramo rat.

Zemlja te zove. Ajde u rat.

Zemlja je žedna. Treba joj rat.

Mrzi te sestra. Mrzi te brat.

Mrzi te komšija. Ajde u rat.

Mrzi ti njih kô oni nas.

Ako ne mrziš, ti nisi naš.

Za dom spremni, spremni za rat.

Na vrbe, na vrbe! Il’ glavu na panj.

Nek im se zatru seme i klica!

Ubij, zakolji, nož, žica!

Mrzi! Opcija nije predaja!

Mrzi! Idemo, sto za jednoga!

Ubij, zakolji, nema predaha.

Mrzi mu dete mržnjom predaka.

Mrzi mu krv, mrzi mu rod!

Mrzi mu kost, mrzi mu grob!

Nije još dosta, ajde u rat!

Samo još ovaj, samo još sad!

Srce gromko nek ti zbori!

Da nam živi, živi rat!

Pa ćemo posle da slavimo život,

kad sekire ratne zakopamo plitko.

Puj, pike, ne važi, nije ni bitno.

Al’ sekire ratne držimo plitko.

Mrzimo tiho, mrzimo mirno.

Dok čekamo buru, slavimo život.

Dok čekamo buru, slavimo život!

Svi ćemo posle da slavimo život!

Samo tebe – nema.

Tebe više – nema.

Nikad više – nema.

I kažu – laka mu zemlja.

Ova nije.

Meni nije.

Ova nije.

Marko Šelić Marčelo

U predstavi igraju Radoje Čupić, Marko Šelić Marčelo, Aleksandra Pleskonjić, Nenad Pećinar, Milovan Filipović, Milan Kovačević, Jugoslav Krajnov, Igor Pavlović, Dušan Vukašinović i studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu: Jelena Lončar, Anđela Pećinar, Aleksandar Sarapa.

Foto: Srđan Đurić



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste