Premijera predstave "Da li bi htela da se još ponekad nađemo?" na sceni "Raša Plaović"

12. apr 2019. Reflektor teatar

Predstava  "Da li bi htela da se još ponekad nađemo?" autora Ane Isaković i Ramiza Huremagića, u režiji Ninoslava Šćepanovića je nova koprodukcija nezavisnih pozorišta beogradskog Reflektor teatar i sarajevskog Centra Samouprava. Premijera je zakazana za 25. april na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Osnovni razlog za pisanje dramskog teksta, a zatim i njegovo postavljanje, je potreba da se osvesti lično iskustvo silovanja, te lična borba za prikaz devijacija u strukturama institucija moći s kojima se susretne žrtva seksualnog nasilja. Tačnije, unutar pravosudnog sistema uspostavljenog na dehumanizovanim tehnološkim principima proizvodne trake. I to sve u vreme u kome Sistem svakodnevno, sistematski i planski siluje većinu svojih podanika, a naročito podanica, onemogućujući jednakost polova, potreban nivo lične i kolektivne sigurnosti, društveni i ekonomski napredak, te humano životno okruženje dostojno čoveka.

Autori teksta su bili neposredni akteri ovakvog ponašanja, jedno kao žrtva silovanja a drugo kao neposredni akter unutar pravosudnog sistema čiji je posao bio otkrivanje i procesuiranje izvršilaca krivičnih dela silovanja, seksualnog nasilja, trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i slično.

Dramski tekst u poeziji „Da li bi htela da se još ponekad nađemo“ je u postpost dramskoj formi sa elementima verbatim drame prati glavnog aktera, anti-žrtvu silovanja Anu Isaković – gde je i sama  kategorija žrtve produkt struktura moći. Glavna junakinja se nosi sa omniprisutnim žigom krivca, umesto žrtve, u izrazito patrijarhalnom i militaristički nastrojenom društvu, gde je žrtva stigmatizovana, a odnos žrtva – krivac postavljen inverzno i sablažnjavajuće.

 

Cilj predstave je ukazati na težak položaj žena koje su preživele seksualno nasilje, te aktualizirati činjenicu da su suočene sa  neadekvatnim tretmanom od strane pravosudnog sistema i društva u celini. Ovim se projektom nastoji upoznati javnost sa položajem žena koje su doživele seksualno nasilje, te uticati na stepen diskriminacije i stigmatizacije kojem su žrtve izložene od strane porodice, društva i sistema.

 

Takođe, predstavom se nastoji pokazati i prikazati ta druga strana Sistema, gde se, kao, dolazi do pravde i gde, kao, vlada pravo i pravičnost. Bojimo se da to baš uvek i nije tako, što iznosimo i kroz svedočenja u drami na temelju vlastitih iskustava.

 

Projekat za cilj ima i to da dopre i do aktera u pravosudnom sistemu, te da pokuša uticati na stereotipe i pogrešne prakse koje su, itekako, prisutne i rasprostranjene u njihovom radu sa namerom da se to menja u smislu humanijeg i kvalitetnijeg odnosa prema ženama žrtvama u sudskim postupcima.

 

Autori: Ana Isaković i Ramiz Huremagić

Režija: Ninoslav Šćepanović

Koautori i izvođači: Aleksandra Veljković, Gordana Đokić, Mirjana Jelić, Dragan Stokić, Đorđe Živadinović Grgur, Igor Filipović, Nikola Živanović

Produkcija: Reflektor teatar i Centar Samouprava

 

 

 

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste