Premijera predstave “Mamin dašak u svemiru” otvorila sezonu u Akademskom pozorištu SKC-a u Nišu


Akademsko pozorište Studentskog kulturnog centra iz Niša je pozorišnu sezonu započelo premijerom predstave „Mamin dašak u svemiru“, po motivima crne komedije „Zeko, zeko“ Kolin Sero. Adaptaciju i režiju potpisuje Dušan Matejić. U predstavi igraju Jasna Panajotović, Jovana Đorđević, Milan Stamenković, Miloš Unić, Nemanja Nikolovski, Barbara Savić, Katarina Stojanović, Petar Ščepihin, Milica Dimitrijević, Nikola Savić i Željka Stanković.

U fokusu predstave „Mamin dašak u svemiru“ je jedna, naizgled, sasvim obična porodica čiji je stub majka. I zaista, najdominantniji lik je upravo taj. Ona na svojim leđima nosi sve od razvoda svojih ćerki, do izbacivanja iz škole najmlađeg sina, otpuštenog muža, pa sve do sinova koji se bave nelegalnim poslovima. Majka u ovoj predstavi zaista ima neki svoj svemir, u njemu joj je lepo i u njemu se smeje, ali i plače, tuguje. Oslikan je potpuno realno, a poentiran je rečenicom koju članovi porodice ponavljaju na kraju. Ovaj lik odlično i pažljivo gradi Jovana Đorđević, koja na kraju prosipa i poslednji atom svog talenta i nikako ne ostavlja publiku ravnodušnom.

„Hteo sam da dokažem da ovaj tekst, iako je francuski, apsolutno može da bude i srpski, odnosno priča o srpskoj porodici“, rekao je Dušan Matejić.

I zaista, izabrao je vrlo dobro rešenje za posrbljavanje francuskog teksta. Glumci stalno izgovaraju tipizirane replike iz svakodnevnog života jedne srpske porodice.

Ova priča bi se zaista i mogla okarakterisati kao crna komedija. Taj žanr se nekako sam iskristalisao. Publika se u jednom momentu smeje, a već u sledećem jeca zajedno sa likovima na sceni. Zato je za igranje ove predstave vrlo važan ambijent, a Akademsko pozorište SKC-a u Nišu zaista i ima scenu na kojoj su glumci i publika jako blizu, pa se stiče utisak da se sve to dešava svima u sali.

Na pitanje zašto je izabrao da radi baš sa ovim ljudima ovaj tekst, Matejić je rekao: „Nisam gledao mnogo njihovih predstava, ali sam nekako imao utisak da sa njima nije dovoljno rađeno na bazi. Zato su motivi za rad sa ovom grupom više pedagoški nego umetnički. Razmišljao sam kakav tekst da uzmem, da nije potpuni psihološki realizam, a opet da jeste baza, da ima elemente komičnog i apsurdnog i, možda, bajkovitog i fantastičnog.“

U režiji se zaista čita ekspresija Dušana Matejića. Svaki lik je izgrađen tako da vrlo slobodno na sceni rešava svaku repliku, vođen onim što je rediteljeva sugestija. Najinteresantnije od svega je to što se Matejić služi i improvizacijom, a to je svakako odlična vežba. „Ovaj tekst je dobar kao poligon za mlade glumce, da uče osnovne pojmove glumačkog zanata, kao što su radnja, odnos, lik.“, dodao je.

Iako je na momente tragična priča, kraj je ipak vrlo optimističan. Koristeći se elementima fantastičnog, reditelj kraj predstave definiše ovako: „Izabrao sam da kraj ne bude farsičan i neuverljiv, već da bude vrlo uverljiv, jedna socijalna drama sa poetskim krajem.“

Predstavu možete pogledati i večeras, 9. oktobra u 21h, ali i 18. oktobra u 21h, kada je zakazano sledeće izvođenje.



Povratak na vesti