Premijera predstave „Realno, što da ne"


Premijera predstave „Realno, što da ne?“, u režiji Marka Čelebića, odigraće se 8. februara od 20 časova u UK Vuk Stefanović Karadžić.

Ovaj pozorišni komad je priča u kojoj mladi glumci Vanja (Jelisaveta Koraksić), Dana (Anita Stojadinović), Macan (Stefan Radonjić) i Pavle (Dušan Matejić) svesno pristaju na žrtvovanje sopstvenih moralnih načela, a sve zarad ličnog uspeha. Na ovaj način život se prikazuje kao neprekidni sukob laži i istine, iluzije i realnosti, u kome pojedinac olako prihvata neetičke uslove koje mu nameće okruženje, degradirajući tako sopstvenu ličnost i gubeći ono što ga istinski čini čovekom.

Mladi glumac Dušan Matejić, opisujući svoj lik, ističe: „Pavle je jedan glumac, idealista, koji ne pripada ovom vremenu i koji je rešen da ostvari svoje ideale. I on, kao i njegovi klasići, ulazi u rijaliti zbog obećanja da će onaj ko pobedi dobiti zaposlenje nakon toga. Ipak, on sve vreme ima jednu unutarnju borbu jer je pristao na kompromis. Trudi se da ostane dosledan sebi, međutim, pod pritiskom okolnosti u kojima se nalazi, njegovi ideali i volja slabe, pa čak i njegovi nervi. Na kraju vidimo jednog čoveka koji od neke zanesenosti i idealističke želje polako doživljava slom“. Matejić naglašava da kompromis u umetnosti ne bi smeo da postoji ukoliko se radi o žrtvovanju sopstvenih ideala: „Ti ideali su nešto što je istinski tvoje i ukoliko izdaš te svoje ideale, izdao si samog sebe. U tom slučaju, bolje je patiti u samoći i ostati veran svojim idealima, koji imaju, uslovno rečeno, neku religioznost“.

S obzirom na to da tema ovog pozorišnog komada oslikava neizbežnost potčinjavanja sistemu i rigidnim pravilima društva, koje teži obezličavanju pojedinaca, rečenica koja svakako zavređuje pažnju, a koja se u više navrata može čuti na sceni, jeste „Nije bilo izbora“.

Matejić na to kaže: „Samo je pitanje koliko je neko alav, koliko je neko željan para i ambicije. Ukoliko je neko mlad glumac i nema posla, on može da napravi predstavu i u parku jer i to je pozorište – jedan čovek koji me gleda i ja koji nešto glumim. Tako da izbor uvek postoji“.

Reditelj predstave Marko Čelebić objašnjava kako je tekao proces obrađivanja teme i ističe njen  značaj: „Mi smo dobili jedan zanimljiv dramski predložak koji smo morali da obradimo na način koji će biti aktuelan, pa smo težili tome da napravimo predstavu u kojoj će publika moći da prepozna sebe. Stoga smo autorski tekst Željka Jovanovića zajedno sa dramaturgom Đorđem Kosićem, koji je adaptirao tekst, obradili tako da napravimo priču gde četiri mlada glumca ulaze u jedan improvizovani rijaliti program. Samim tim, otvaramo teme kao što su pristajanje i nepristajanje, kompromisi koje pravimo, kao i pitanja gde se nalazi granica do koje smo spremni da idemo i da li smo spremni da je pregazimo ili nismo. Trudili smo se da gledaocima damo jednu širu sliku ne samo pozorišnog sveta nego, generalno, ljudi, nevezano za profesiju kojom se bave niti za neke društvene i socijalne norme“.

Jedno od pitanja kojim se na početku predstave pokušava definisati stanje na pozorišnoj sceni, postavili smo i samom reditelju, a to je: da li je ono tragedija ili komedija? „Mislim da je, kao što kaže replika iz teksta – apsurd! Mi u ovom mraku ipak uspevamo da napravimo nešto. Znamo kakva je situacija u kulturi, ali smatram da ipak ima nekih stvari, ne samo u pozorištu nego, generalno, u umetnosti, koje imaju neku vrednost. Zato bih rekao da je apsurd“.

Na ovaj način predstava „Realno, što da ne?“, preispitujući granice pojedinaca, prerasta u alegoriju čitavog jednog društva u kome je kompromis neizostavan deo sistema, a moral – samo skup davno zaboravljenih vrednosti.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste