Preporuke redakcije Hoću u pozorište za 2020. godinu (drugi deo)


31. jan 2020.

Ovo je drugi deo preporuka naše redakcije za predstave koje su imale premijeru u 2019. Redosled je nasumičan i ove predstave nisu ništa manje vredne od prvog dela, kojeg se možete podsetiti na ovom linku.

„NEGRI ili ljubav prema sočelovekom svojim”, Knjaževsko-srpski teatar

Višestruko nagrađivana predstava ,,NEGRI ili ljubov prema sočelovekom svojim, iako nastala pre gotovo 2 veka, može se poistovetiti sa slikom radničke klase našeg savremenog društva. Prvi put je izvedena u Knjaževsko-srpskom teatru u režiji Anđelke Nikolić, a po tekstu Joakima Vujića, a nesvakidašnjom scenografijom jasno dočarava funkcionisanje jednog robovlasničkog sistema. Radnja se odigrava u polju šećerne trske gde su nehumani uslovi, eksploatisanje i borba za egzistenciju samo neki od motiva koji preovladavaju u ovom komadu. Do preokreta dolazi kada Suli, ujedno i žrtva robovlasničkog eksploatisanja, ukrade šećernu trsku kako bi nahranila brata i sebe. Njenu, gotovo neizbežnu, smrt sprečava engleski lord koji, čineći ovaj ustupak, predstavlja oličje licemerja našeg doba. Da li povremeno učinjena dobra dela mogu opravdati naše (sa)učestvovanje u iskrivljenom sistemu? Da li se i oni koji se tom sistemu povinuju mogu smatrati krivim zato što se pobunama ne bore za promene? - samo su neka od pitanja koja se nameću.

Janković Jelena

"Lorencačo", Jugoslovensko dramsko pozorište 

Već u prvoj sceni ugledaćeš crveni ormar sa natpisom FIRENCA 1536 i naivno pomisliti da događaji iz tako davne prošlosti nemaju veze sa našom beogradskom svakodnevicom. Uz malo dodatnog raspitivanja pred samo izvođenje, jasno ti je da se radi o ubistvu vojvode Aleksandra di Medičija od strane njegovog najbližeg saradnika Lorenca, čiji pogrdan nadimak nosi naslov predstave. I taman kad dozvoliš da utoneš u Italiju 16. vijeka, glumci će početi da izlaze u publiku, govore sa balkona i padaju u nesvijest toliko uvjerljivo da ćeš poželjeti da istrčiš na scenu. Istorijski događaj interaktivno obrađen u režiji Borisa Liješevića navešće te na razmišljanje da li smrt jednog čovjeka, makar bio i najveći tiranin, u društvu koje ne želi da se promijeni uopšte ima smisao. A kada se ugase svjetla, u glavi će ti još uvijek odzvanjati jeziva veselost završne pjesme i rediteljeve riječi iz same najave: ne treba raditi za čovječanstvo i opštu dobrobit jer se poslije ne mogu oprati ruke.

Ivana Daković

„Kosa”, Pozorište mladih i Novosadsko pozorište

U doba sve jačeg ekstremizma, nacionalizma i generalno sve veće represije raznih vrsta u društvu, podsećanje na čistu ideologiju nam je sve potrebnije. Upravo nas ovaj mjuzikl, u režiji Petera Telihajia, podseća na čistinu ideologije koju su hipiji imali ne tako davnih šezdesetih godina prošlog veka, u doba možda najveće ratne krize tadašnje Amerike i sukoba sa Vijetnamom.

Čuveni brodvejski mjuzikl, čiji je tekst uobličio Robert Lenard oslanjajući se na kultni film Miloša Formana, predstavlja sinestezu svih najvažnijih ideoloških motiva originalne „Kose, a mladalački duh posebno se ogleda i u podeli uloga u kojoj pretenduju mladi glumci ovih pozorišta, kao i studenti glume na novosadskoj Akademiji umetnosti. Uz mnoštvo čuvenih songova o astrologiji, halucinogenima, ljubavi i slobodi, sa neverovatnim vokalnim sposobnostima glumaca, ovaj rok-mjuzikl svojom produkcijom ostavlja skoro bez daha. Na kraju ostaju samo pitanja o ratu, kao opštem zlu, i slobodi, kao tendenciji kojoj čovek u svakom momentu svoga života teži. 

Aleksandra Reves

Arzamas”, Zvezdara Teatar

Gledajte „Arzamas u Zvezdara teatru (režija Ljiljana Todorović, dramatizacija Ivana Dimić), bilo da jeste ili niste čitali istoimeni roman. Zašto baš ova predstava? Zato što je drama koja je istovremeno intimna i univerzalna, zato što nam je tema svima bliska, zato što kvalitet i intenzitet glume zaslužuju samo superlative. Na sceni ćete zateći Majku i Kći u tihom vrtlogu egzistencije, a Smrt će se materijalizovati tu pred vama i reći vam ponešto, malo komično, a malo i strašno. Bolest i starost s kojima se nose junakinje nisu tragedija antičkih heroja, već tragedija svakodnevice, sa kojom ne znamo kako drukčije da se nosimo, osim da se poštapamo smehom. Smešnotužan i tužnosmešan, to je arzamaski užas, i to je predstava „Arzamas.

Silvia Ida Drndarski

Vlast i njena opozicija”, Narodno pozorište Niš

Komad koji u nekim trenucima podseća na dela Nušića, publici u Nišu bio je predstavljen 5. oktobra u niškom pozorištu. Delo Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina, kao da svakim pokretom oslikava našu političku stvarnost. 

U svetu gde je sve ono što se sazna režirano od strane medija, a ono što oni ne spomenu, kao da se i nije desilo, gde se marketinške agencije bore da kreiraju što uverljivije imidž-kandidate političkog života, slobodnomisleći intelektualaci bivaju odbačeni i na rubu egzistencije. Nisu kao i ostali, jer niko nije ni pokušao da ih potkupi, a kada pokuša, pitanje je, kolika je cena? Ovo je priča o jednoj običnoj porodici, čoveku intelektualcu suočenom sa dva izbora, da li pristati na prljavu ponudu političara ili ostati na margini društva. Komad koji preti da će postati večno aktuelan, u kome ćemo prepoznati mnoge probleme današnjice, vredan je izdvojenog vremena.

Anđela Stanojević

Tartif”, Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište 

Torbičin Tartif je vrlo hrabar i promišljen rediteljski potez. Izuzev likova i okvirne radnje, ova izvedba odmakla je daleko, produbljujući Tartifa do potpuno nove, naizgled suptilne, ali zastrašujuće dimenzije. U sjajnom izvođenju Saše Torlakovića svedočimo esenciji ljudskog zla koje karakterišu blagoglagoljivost, zavodljivost i miran ton, ispletena zamka za naivne i one koji po svaku cenu žele da veruju u dobro. Iskorišćavajući upravo te osobine, Tartif razara sve oko sebe, hraneći se destrukcijom, patnjom i svime što bi njegovim karakternim opozitima izazivalo mučninu. (I sve nas neodoljivo podseća na nekoga.)

Iza sebe ne ostavlja život, nego stradaju svi - i oni koji su mu verovali i retki koji su mu se usprotivili. 

Anamarija Jeličanin 

Ovaj će biti drugačiji”, Atelje 212

Sve je više devojaka koje vrlo lako pokleknu pred novcem, skupim stvarima, izlascima, dobrim automobilom. Pogrešni uzori, želja za izbavljenjem iz siromaštva i bede, ih vodi stranputicom na ivici provalije. Pojam lepote se olako generalizuje, a u muško-ženskim odnosima se tvore „pravila” ponašanja.  O svim ovim problemima govori postdramska bajka Staše Bajac „Ovaj će biti drugačiji, koja je na reperotaru Ateljea 212. Ona vrlo smisleno, kroz likove Jovane (Milica Janevski), Mirele (Tamara Dragičevć) i Ivane (Ana Mandić) ispisuje probleme sa kojima se devojke danas u Srbiji sreću, a od kojih ne umeju da se otrgnu. Ovo je višeslojna drama, sa tragičnim krajem i nizom poruka i pouka, na momente komična, ali ipak ostavlja gorak ukus u ustima. Ove devojke delaju iz istih pobuda kao i neke druge, ali biraju potpuno pogrešna sredstva za ostvarenje svojih snova, koja su, istina, brži put, ali po koju cenu?

Jovana Stanković

Prvi deo preporuka: https://hocupozoriste.rs/vesti/preporuke-redakcije-hocu-u-pozoriste-za-2020-godinu-prvi-deo



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste