Procvetalo Pozorišno proleće


Po izboru Zorana Karajića, selektora i direktora festivala, u selekciji su se našle sledeće predstave: "Urnebesna tragedija" Ateljea 212, "Mala mađarska pornografija" Novosadskog pozorišta, "Tako je (ako vam se tako čini)" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, "Rubište" Šabačkog pozorišta, "Iz života insekata" Beogradskog dramskog pozorišta, dok će Narodno pozorište iz Beograda predstavljati dva ostvarenja - "Carstvo nebesko" i "Carstvo mraka".

Pre izvođenja prve predstave “Urnebesna tragedija” Ateljea 212, publici su se rečima dobrodošlice obratili direktor festivala Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta Aleksandar Stanković, kao i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Gradonačelnik je istakao da se u gradu Šapcu izdvaja 7 procenata iz budžeta na kulturu, rekavši i da je ponosan na svoje građane zbog toga što je izračunato da 12 procenata Šapčana redovno uzima knjige iz biblioteke, što je inače evropski prosek, dok je prosek naše zemlje nažalost daleko od toga.

Festival je zvanično otvorio glumac, rodom iz Šapca, Branislav Lečić.

“Kultura je naš štit i naša legitimacija i samo pred njom sklanja se primitivizam. Danas, ako hoćete kriminalca da isterate iz nekog kafića, pustićete operu ili džez muziku i kriminalac tu više nikada neće doći! Pred kulturom, nekultura je nemoćna.“ između ostalog istakao je Branislav Lečić.

Prva u selekciji, pred publikom se našla predstava Ateljea 212 “Urnebesna tragedija” u kojoj igraju Sonja Kolačarić, Branislav Trifunović, Amar Ćorović, Katarina Žutić, Nebojša Ilić, Anica Dobra, Branimir Brstina, Branislav Zeremski i Radomir Nikolić. Jedna od najuspešnijih drama Dušana Kovačevića, o porodičnim i ličnim tragedijama koje se dešavaju u naizgled običnim ljudskim životima, prvi put je izvedena 1991. godine, na sceni Zvezdara teatra. “Urnebesna trgedija” je pozorišni komad koji je svoju praizvedbu doživeo početkom devedesetih godina, a ubrzo potom i svoju filmsku verziju. Kao i većina drama Duška Kovačevića, dešava se u našoj, vrlo prepoznatljivoj, ali naopačke izvrnutoj stvarnosti u kojoj poigravanje komičnim paradoksima između privida i stvarnosti zaista prelazi u urnebesno. Otac, odnosno deda, narodni heroj onog rata, ipak problematične prošlosti, posle godina provedenih u ludnici dolazi pravo sa sopstvene svadbe i novom mladom, takođe pacijentkinjom ustanove za mentalno obolele, u posetu svojim naslednicima. Kum novopečenim mladencima je upravo i njihov doktor koji pokazuje više razumevanja za nenormalne nego za ove normalne. Naslednici, iako zvanično bez dijagnoze, već su, pritisnuti problemima i svojim nerešenim porodičnim odnosima, istrošenih živaca i prilično napeti, nespremni za susret sa bolesnicima. Odjednom, ova naizgled uobičajena porodična priča u koju su uključeni otac, maćeha, njihov doktor, sinovi, snaje, i najmlađi potomak, dvanaestogodišnji Neven, kroz komične, duhovite, apsurdne pa i tragične situacije, otvara pitanja porekla, generacijskog nasleđa, krivice i identiteta.

Na okruglom stolu nakon predstave glumci su pričali o savremenosti komada koji je napisan i prvi put izveden pre skoro 30 godina, u kojim situacijama i kojoj meri se součavamo sa istim problemima, kako ih rešavamo i šta je ono što nas pokreće da se u tim problemima ponašamo “normalnije nego što to zaista možemo”.

Branislav Trifunović u ovoj predstavi igra Milana, upravnika pozorišta, koji upravo preživljava pozorište u kući. Na sve načine se trudi da izgladi odnose u porodici. Uz to pokušava da sagleda problem iz svačijeg ugla, postupa onako kako misli da je najbolje, iako mu to često ne polazi za rukom, jer je rastrzan između cele porodice, posla i sebe samog. Ne zna gde bi se pre okrenuo i tim postupcima čini osovinu same drame. Pitali smo ga koliko mu je bilo teško da uđe u takvog lika.

“Bilo mi je teško i potrebno dosta vremena da uđem u lik jer mislim da taj rascep koji se liku dešava i želja da sve bude u redu, nemaju rešenje. On zapuši jednu rupu, trenutnu, a otvore se još četiri. Mislim da se tom njegovom moru problema ne zna koji je prvi, a koji najvažniji. Zbog toga on nema puno veze sa mojim privatnim životom, jer bih ja pokušao da rešim makar jedan problem do kraja. Deluje mi da je u ovoj drami i pored smrti čoveka u pozorištu i izgubljenosti deteta koje ni ne zna ko je, ni šta je, lik koji ja igram, ipak, najtragičniji.”

Večeras će se u 20 časova publici predstaviti komad Beogradskog dramskog pozorišta “Iz života insekata”u režiji Ivana Vukovića.

Autor: Katarina Đoković

Foto: Šabačko pozorište / Grad Šabac



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste