Prvi „BAŠTeAtar“ završen pobedom „Beton mahale“

Milana Petković
07. avg 2018.

Festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija „BAŠTeAtar“, završen je izvedbom predstave novopazarske trupe Joj evo ih ovi,  „Beton mahala“, za koju režiju potpisuju Rifat Rifatović i Branislav Trifunović. Glumačka ekipa sačinjena je od mladih Novopazaraca, među kojima su Amar Ćorović, Nedim Nezirović, Petar Kostić, Vahid Džanković, Ema Muratović, Lejla Bučan Pluncević i Sajma Ademović, kojoj je baš nastup na „BAŠTeAtar“ festivalu bio prvi kada je u pitanju izvođenje ove predstave.

Predstava govori o problemima, koji uzrokuju razlike među ljudima, zbog nerazumevanja za neizbežnost njihovog postojanja. Na primerima Novopazaraca, otvaraju se pitanja religije, politike, društvenih stavova na lokalnom nivou, međutim, posmatrajući širu sliku, uviđamo da se ova problematika tiče svih zbog univerzalnosti prikazanih situacija i učestalosti njihovog javljanja. Kroz niz scena u kojima se prikazuju škakljive situacije izazvane nerazumevanjem za stvari koje čoveka čine drugačijim, glumci šalju jaku i glasnu poruku neslaganja sa nedostatkom međusobnog uvažavanja i nepoštovanja u sredini u kojoj žive, a svojom pričom veličaju iskrenu i čistu ljubav, koju razlike ne mogu da razore.

beton-mahala-basteatar1

Tokom predstave upoznajemo likove, slušajući i gledajući njihove lične životne priče, koje pričaju u nadi da će se izboriti sa nepravdom društvenog sistema u kom su stasali. Hrabri poklič mladih, koji se bore za bolji život, a protiv loših uslova za razvoj individualnosti, poziva na osvešćivanje stava da uprkos razlikama možemo i treba da živimo zajedno i nađemo zajednički jezik, te da je u našoj moći da sami kreiramo sredinu u kojoj bismo voleli da živimo, tako što ćemo, za početak, promeniti pogled na svet.  Povezivanju sa likovima dodatno doprinosi jednostavna scenografija i kostimi, čijom neupadljivošću se naglašava vrednost karaktera protagonista, izgrađenog na humanim vrednostima, koji akteri predstave sasvim sigurno poseduju.

Tokom trajanja okruglog stola u Domu omladine, ekipa predstave odgovarala je na pitanja o reakcijama ljudi na rezultat svog rada, ličnoj percepciji promene koju ova predstava inicira u društvu, kao i motivima njihovog međusobnog povezivanja i višegodišnjeg zajedničkog rada.

beton-mahala-basteatar3„Ova predstava se sama nametnula, u nekom momentu smo rešili da pravimo neku predstavu koja je trebalo da izađe iz Festivala mladih u Pazaru i prva ideja je bila da radimo tekst Bilje Srbljanović „Porodične priče“. Na prvoj probi radili smo jednu od scena i tokom njene analize, došli do prvih mišljenja glumaca, koja su nas navela da shvatimo da u stvari mi imamo svoje porodične priče.”, kaže reditelj Rifat Rifatović i navodi da im je glavna motivacija za stvaranje i održavanje početnog entuzijazma bila ljubav.

Na pitanje prisutnih o reakcijama Novopazaraca što se tiče predstave, s obzirom na činjenicu da su tamo imali samo dva izvođenja, Lejla Bučan Pluncević kaže: “Što se tiče naših sugrađana i mojih vršnjaka, komentari su bili pozitivni i super reakcije. Interesantno je da se u Pazaru još uvek priča o ovoj predstavi i još uvek ljudi imaju mišljenje i emociju kada govore o tome jer slušaju i gledaju o predstavi preko medija i drugih ljudi, čak dolaze do drugih gradova da je pogledaju. To mi dosta govori o sugrađanima i njihovom mišljenju o predstavi, koliko god neko hteo da prizna ili ne hteo da prizna, znam da bi negde u dubini duše i voleli da je pogledaju i slažu se sa nama, samo što smo mi imali više hrabrosti da to iznesemo. “

Usled hrabrog načina na koji su izneti problemi u međuljudskim odnosima današnjice, pokrenuto je i pitanje promene koju ova predstava može da iznedri u društvu s obzirom na svoj revolucionarni karakter.

“Kad smo uradili premijeru ove predstave moje prvo pitanje je bilo da li će se nešto promeniti i šta ja mogu da očekujem od ovoga. Nadao sam se, s obzirom na reakcije, da će priča da pokrene makar dva čoveka da nešto krenu dalje da rade, posebno mislim na mlade ljude, a onda sam se setio da je u ovoj predstavi nas sedmoro i da je samo Lejla ostala da živi u Pazaru. Jesam strašno optimističan i mislim da svi igramo predstavu iz istog motiva, ali posle 57 izvođenja ne znam kako da vam odgovorim na to pitanje. Možda je odgovor na pitanje da je važno da se ova predstava igra koliko god može, pa i ako se ništa ne desi, ostaće nas ovoliko koliko nas ima, razumećemo se, pa će se možda jednog dana roditi i neka veća ideja.“, kaže Nedim Nezirović.

Reditelj Rifat Rifatović ipak veruje da promene postoje i da su vidljive, pa temu zaključuje rečima: „Ja mislim da se stvari jako menjaju, a rezultat tih promena su oni. Ova predstava je napravila sedam ljudi, računaćemo još troje večeras, dakle deset ljudi koji su odlučili da potpuno promene svoje živote, kako god da su živeli pre ovoga. Ono što su dobili nakon ulaska u ovu priču, to je ta promena.“

Nakon završetka okruglog stola, u iščekivanju odluke žirija o nagrađenim ostvarenjima, prisutni su bili u prilici da pogledaju film „Čvorovi, dokumentarni film o duhu jedne scene“, koji je nastao povodom tridesetogodišnjice od osnivanja Dečije dramske radionice i Dramskog studija Doma omladine.

beton-mahala-basteatar2

Žiri u sastavu Ana Kolbjanova, Gordan Matić i Ivan Tomić ocenjivao je predstave festivala u sledećim kategorijama: gran pri ,,Slavica Slaja Urošević’’ za predstavu u celini, nagrada za režiju, nagrada za vizuelni identitet, dve ravnopravne glumačke nagrade i specijalna nagrada festivala.

Glumačke nagrade dodeljene su Ivanu Markoviću za ulogu Ilje u predstavi „Praćka“ i Aniti Stojadinović za ulogu u predstavi „Epske igrice: Zidanje Skadra“.

Nagradu za režiju dobila je Anđelka Nikolić za predstavu „Epske igrice: Zidanje Skadra“. Specijalnu nagradu dobila je predstava „SMRT FAŠIZMU: O Ribarima i Slobodi“.

Nagrada za vizuelni identitet pripala je predstavi „Zorom (kad je sasvim tiho)“.

Gran pri ,,Slavica Slaja Urošević’’ za predstavu u celini žiri je dodelio predstavi „Beton mahala“.

S obzirom da je ekipa „Beton mahale“ bila prisutna u trenutku dodele nagrada, zanimali su nas utisci, koje će poneti sa prvog „BAŠTeAtar“ festivala.

„Drago mi je da je za ljude ova predstava najbolja i da smo nagrađeni, ali mi je mnogo bitnije da ova predstava postoji, da se igra, da ljudi posle nje odlaze sa nekim doživljajima, osećanjima.“, kaže Ema Muratović i dodaje da je mnogo srećna jer je pokrenut nov festival, koji pruža podršku nezavisnoj sceni.

Sajma Ademović se osvrnula na svoje prvo izvođenje predstave i rekla nam: „Prezadovljna sam, energija je neverovatna, to su ljudi sa kojima sam odrasla i koji su me povukli, imala sam samo dve probe, uspela da se uklopim i da upijem predstavu. Srećna sam jer smo u Kragujevcu mnogo lepo primljeni i jer smo baš večeras, s obzirom da sam prvi put igrala, dobili nagradu.“

Ovako se završio prvi Festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija „BAŠTeAtar“, a mi ćemo u još nekoliko narednih tekstova sumirati utiske i sa nestrpljenjem očekivati naredni, koji će, verujemo, biti i bolji od ovogodišnjeg, što je izuzetno težak zadatak.

U nastavku pročitajte obrazloženje žirija:

Žiri u sastavu Ana Kolbjanova, Gordan Matić i Ivan Tomić ocenjivao je predstave festivala u sledećim kategorijama: GRAN PRI ,, SLAVICA SLAJA UROŠEVIĆ’’  ZA PREDSTAVU U CELINI, NAGRADA ZA REŽIJU, NAGRADA ZA VIZUELNI IDENTITET, DVE RAVNOPRAVNE GLUMAČKE NAGRADE I SPECIJALNA NAGRADA FESTIVALA . Žiri je jednoglasno doneo sledeću odluku:

GLUMAČKU NAGRADU žiri dodeljuje Ivanu Markoviću za ulogu Ilje u predstavi Praćka. Nadahnuta je igra Ivana Markovića, koji je na sceni odživeo lik Koljadinog Ilje uvukavši nas u njegov svet.  Ilja je dosledan u svojoj potrazi za izlazom iz sukoba koje nosi u sebi. Ograničenja lika vezanog za invalidska kolica, Ivan Marković nam tokom cele predstave pruža inventivnim glumačkim detaljima.

GLUMAČKU NAGRADU žiri dodeljuje i Aniti Stojadinović za ulogu u predstavi EPSKE IGRICE:  ZIDANJE SKADRA. Anita Strojadinović je kroz više likova u predstavi ,  koje je kreirala snažno, vešto i lako, otvorila nova značenja epa, koji smo mislili da dovoljno poznajemo.

NAGRADA ZA REŽIJU dodeljuje se Andjelki Nikolić za predstavu EPSKE IGRICE: ZIDANJE SKADRA. Istražujući nove oblike komunikacije epske poezije sa mladom publikom, rediteljka veoma tananim i rafiniranim rediteljskim postupkom precizno vodi glumačku igru, koja svojom komunikacijom i tempom nikog u publici ne ostavlja ravnodušnim. Andjelka Nikolić je svojim rediteljskim postupkom učinila da se postavi mnoštvo novih pitanja i da na trenutak postanemo detektivi u misteriji za koju smo mislili da imamo jasne odgovore.

SPECIJALNU NAGRADU žiri dodeljuje predstavi SMRT FAŠIZMU- O RIBARIMA I SLOBODI. Mišljenja smo da predstava podseća iznova na priče o herojstvu  i uči nove generacije pravim vrednostima.  Uči nas da je ostati čovek heroizam.

NAGRADU ZA VIZUELNI IDENTITET  žiri dodeljuje predstavi ZOROM KAD JE SASVIM TIHO.  Čist i jak, konceptualno promišljen spoj elemenata scenografije, svetla, rekvizite, muzike i koreografije  na sceni,  emotivno tačno prenose unutrašnje doživljaje heroine.  Ovi elementi kroz transformaciju postaju slike pune specifične osećajnosti.

GRAN PRI ,,SLAVICA SLAJA UROŠEVIĆ ’’ ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI žiri dodeljuje predstavi BETON MAHALA.  Predstava izuzetne emotivnosti,  šarma,  dinamike i hrabrosti od samog početka uvlači publiku u svet savremene provincije, izuzetno tačno ukazujući na izazove i probleme  sa kojima se suočavaju njeni junaci danas, ovde na Balkanu.  Autentičnost glumaca pojačava aktuelnost dogadjaja u predstavi i potrebe da se o tim problemima razmišlja i govori.

Foto: BAŠTeAtar



Povratak na vesti