Revizor uvek, revizor svuda


 

U Knjaževsko-srpskom teatru 27. maja premijerno je izvedena predstava „Revizor” u režiji Jane Maričić. Komad je izvedba čuvene istoimene Gogoljeve drame.

Ova komedija prati ljude „sa vrha” iz jedne varoši, koji dobijaju informaciju da je iz prestonice „inkognito” došao visoki činovnik - revizor. Predstava nam vrlo jasno, a na jedan komičan način, predstavlja kako osnovni sistemi u toj opštini funkcionišu na primanju mita, neradu i lažima. Kao predmet ove satirične osude tu su i samovolja vlasti, hvalisavost, spletkarenje i neizostavna korupcija. Iako je predstava smeštena u prvu polovinu 19. veka u nekoj zabačenoj provincijskoj varoši u carskoj Rusiji, odlike ovakvog sistema vlasti mogu se lako premestiti u skoro bilo koje drugo vreme i na skoro bilo koje drugo mesto.

Publiku dočekuje prilično jednostavna scena sa postavljenim vratima koja čuvaju dvojica policajaca i „nevidljivim” zidovima oko vrata. Okrenut leđima publici na fotelji sedi gradonačelnik Anton Antonovič. Kako predstava počinje, tako na scenu ulaze još četvorica: školski nadzornik Hlopov, sudija Ljapkin-Tjapkin, upravnik dobrotvornih institucija Zemljanika i sreski lekar Hibner. Publika na satiričan način otkriva kakav je rad u sudnicama, bolnicama i školama. Ono što posebno izaziva smeh kod publike je način na koji sada svako od ovih službenika objašnjava svoju „situaciju” i pokušava da ne ispadne kriv, ili makar ublaži krivicu za te probleme. Akcenat je stavljen na nerad, nezainteresovanost i neprivrženost svom poslu, kao i na primanje mita. Prljave kancelarije, sa guskama po hodnicima, neuredni bolesnici, „prirodne” metode lečenja umesto skupih lekova... Svu pažnju tada na vrlo neočekivan način preuzima poštar Špekin, koji puca pištoljem u vazduh. Sav gegav, neuredan i vrlo verovatno pijan, slobodno priča kako on redovno čita pisma, „čisto da bi se informisao o životu van varoši” i da mu stoga neće biti problem da pregleda malo detaljnije poštu, kako ne bi ispustio neku bitnu informaciju o revizoru. Atmosferu još više podgrevaju Dopčinska i Bopčinska, koje u ovoj predstavi. Prava radoznala njuškala, namećući se i takmičeći se međusobno, veoma nasmejavaju publiku, koja ih u jednom njihovom brbljivom nadmetanju nagrađuje i aplauzom. 

Scenu na jedno vreme zamenjuje soba u gostionici, gde se mogu videti takozvani revizor Hljestakov, inače razmaženi sin, njegov ortak Osip, koga ovaj tretira manje-više kao slugu, i sobarica koja je s njima očigledno provela noć. Iako ozbiljniji kostimi službenika naizgled podsećaju na odeću iz starijeg doba, ostali likovi nose prilično moderne komade garderobe, možda i u cilju da nam se ova satirična priča vremenski približi. Tokom ostatka predstave svi službenici, zajedno sa gradonačelnikom, ponašaju se vrlo ulagivački i podmitljivo prema Hljestakovu, dajući mu konstantno novac. Glasan smeh je vladao salom dok je Zemljanika vadio novčanice iz cipele i ispod košulje, podigavši je pritom uvis i mlateći stomakom. Naročit doživljaj u toku predstave bio je i ulazak na scenu jednog posebnog glumca - psa - koga naime sudija želi da pokloni njihovom takozvanom revizoru. Hljestakov nastavlja sa iskorišćavanjem dituacije i, iako Hljestakov zavodi gradonačelnikovu ženu, i to naočigled njenom mužu, kao pravu priliku lukavi besposličar vidi njihovu neudatu kćerku. Čim je uzeo što je više novca mogao od svih likova, zajedno sa Osipom odlazi iz varoši. Momenat slavlja, muzike i igre zbog veridbe gradonačelnikove kćerke sa Hljestakovim prekida, opet vrlo naglo i pomalo zastrašujuće, poštar sa još jednim pucnjem iz pištolja. Tada, čitajući Hljestakovo pismo o tome kako je uspeo da nasamari ove lakovernike, užas i neverica se javljaju na licima svih likova, a strah od dolaska pravog revizora ih vrlo brzo ispunjava. Tim unezverenim licima se predstava i završava.

Foto: Milica Raković (hocupozoriste.rs) 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste