Šabačko pozorište gostuje u Novosadskom pozorištu

05. mar 2019. Novosadsko pozorište

Šabačko pozorište gostuje na sceni Novosadskog pozorišta 6. marta, od 19 sati sa predstavom "Pretposlednja panda ili statika" uz besplatan ulaz za sve gledateljke povodom 8. marta.

Tekst Dine Pešuta adaptirala je Marija Ratković koja je i dramaturg predstave. Reditelj je bio Maksim Milošević a igraju: Kristina Pajkić, Strahinja Barović, Miloš Vojnović i Jovana Pantić. Deset godina mature u Šapcu.Tako počinje kompleksna i dirljiva priča o traumama odrastanja i ljubavi. Žanrovski postavljena kao generacijska priča o odrastanju, Pretposlednja panda se kroz savremen teatarski jezik, sveobuhvatno bavi odrazom ratova, nasilja, tranzicije, ali i novim uslovima obrazovanja i rada, (re)definicijama koncepata prijateljstva, ljubavi i uspeha u savremenom društvu.

Pretposlednja panda ili Statika je komad mladog, ali afirmisanog autora Dina Pešuta nagrađen nagradom "Marin Držić" Ministarstva kulture Republike Hrvatske, 2013. godine. Trenutno, komad je u konkurenciji za Deutschen Jugendtheaterpreis – jednu od najprestižnijih evropskih nagrada u oblasti omladinskog pozorišta. 

Dizajn svetla: Miroslav Sretenović (Izvanredni Bob)
Fotografija: Vladislav Andrejević
Montaža: Matija Đukanović Đuka
Režija video materijala: Vidan Miljković
Originalna muzika: Petar Mirković A//O
Kostim: Marina Maričić
Modni dizajn: Ivana Davidović (DISCIPLINA)
Grafički dizajn: Kombinart 

... Reč dramaturškinje
PRETPOLITIČKI PESAK I POLITIKE LjUBAVI 

"Pretposlednja panda ili Statika je priča o možda najvećoj neurozi ove generacije – uspehu. I najstrašnijoj od svih manifestacija uspeha - odlasku na sastanak mature. 
U trenutku prvog susreta sa onima-koje-znamo-ceo-život u treptaju oka odvija se čitav traumatski odnos prema životu u savremenom društvu. Niz generacija koje su u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije bile u pretpolitičkom stanju, odrastale su u razorenom i ideološki konfuznom društvu što nas sve uvodi u politiku na niz veoma proizvoljnih načina – identitetske politike biramo i menjamo poput toalete za maturu. A stvarno, političko i/ili lično sazrevanje pomereno je ka ulasku u tridesete, odgovornost je odložena finansijskim nedaćama, studijama i brojnim usavršavanjima, porodičnim i emotivnim rolerkosterima, raznim egzistencijalnim krizama. Vreme je u Pretposlednjoj pandi postavljeno kao beskonačni lanac sadašnjih trenutaka. Kako smo došli na radioaktivno zgarište ranijih koncepata, vrednosti i politika, prošlost i budućnost vidimo u dijagonali. Za nas samo sadašnjost postoji i samo nas ona zanima, jer nosi mogućnost promene. A istorija naše sadašnjosti nastaje tek u suprotstavljenim vizijama četiri glavna lika koji se jednako požrtvovano bore za opstanak u svetu koji do kraja ne razumeju. 
Oni, koji su zajedno odrastali postaju četiri suprotstavljene strane političkih kompasa, četiri lica (ne)uspeha ali i kompleksni ambivalentni likovi koji su u isto vreme i krhki i nasilni, aktivni i pasivni, slobodni i krajnje sputani. Meni je zanimljivo bilo da se bavim politikom emocija, odnosno afektivnim viškom, neimenovanim ostatkom osećanja pripadnosti, ljubavi, mržnje, poniženja, strasti, saosećanja ili gneva – i da u toku procesa zajedno istražimo da li postoji i koji je to politički ili čak emancipatorni potencijal afekta. Mislim da činimo pomak od retorike pomirenja u kojoj se pitanja odgovornosti depolitizuju ili relativizuju kroz "svi smo mi jednako krivi". Želeli smo da damo potpuno novu optiku prijateljstva i solidarnosti iz perspektive politika afekta i onoga što Rosi Brajdoti naziva "ponovno uspostavljanje subjekta kroz materijalno izgrađen osećaj odgovornosti i etičku uračunljivosti prema društvu i okolini", što možda jeste "žensko" upisivanje u tekst. Mi možda nikada ne možemo do kraja razumeti Drugo ili drugačije, ali pitam se da li ćemo ikada izaći iz tog pretpolitičkog peska u kom smo se svi zajedno predugo igrali i ako možemo, kuda ćemo? Ako uspemo da izvedemo politike ljubavi iz "naša četiri zida" moguće je da idemo ka razrešenju brojnih konflikata binarno postavljenog sveta. A možda i ne." 



Povratak na vesti