Snovi koji su od gladi pojeli sebe


Pete večeri festivala NTT, okružena svežim šumskim vazduhom, publika je imala priliku da isprati predstavu „Berači snova”. Predstavu u izvedbi Zvezdara teatra, a po tekstu Vladimira Đurđevića, režirao je Božidar Đurović.

Pored višedecenijske ekspanzije tekstova koji u centar radnje postavljaju sudbinu običnog gradskog čoveka, njegova nadanja, ciljeve i uspone i padove koje doživljava na putu do istih, predstava „Berači snova” odlučuje da u središte svoje priče postavi jednu, po svemu prosečnu, seosku srpsku porodicu. Takozvani berači snova tek su obični seoski berači malina čija sudbina se prati kroz prizmu osećaja da kratkotrajni uspon i nagli pad ove, ni po čemu različite ili jedinstvene porodice, simboliše sve očigledniji pad čitavog seoskog društva prinuđenog da se prikloni pravilima urbanosti.

Na samom početku, gledalac je bačen in medias res u centar porodičnog doma i u tok života njegovih članova, čije preokrete će pratiti kroz naredna dva sata. Priča o beračima snova nije priča o nedostižnim ciljevima i nepremostivim preprekama. Naprotiv, to je priča o borbi jedne prosečne porodice čiji jedini ideal jeste ostvarenje osnovnih egzistencijalnih potreba i o snu da se do njih dođe poštenim radom i žuljavim šakama. San o školovanju deteta, rodnoj zemlji i sigurnoj sutrašnjici na praznu porodičnu trpezu postavlja samo pitanja sa kojima je suočena današnja država, a koja do najsitnijih tančina oslikavaju mentalitet njenih stanovnika: odlazak obrazovanih mladih iz zemlje, nedostatak empatije kod onih najbogatijih, staro srpsko kumstvo puno laži i obmana, dugove koji vremenom prelaze u ropstvo, neizbežno pitanje evropeizacije koja uništava staro seosko domaćinstvo...

Iako su replike uglavnom komičnog karaktera, ispod njih se jasno nazire sva gorčina prave tragedije vešto uronjene u dramsku radnju. Ironično, dramski junak koji izaziva najviše smeha kod publike, momak sa nadimkom Ćumur (Joakim Tasić), predstavlja ništa drugo do lice grada i svih loših stvari koje ono sa sobom nosi. Kroz ovaj lik ogleda se sunovrat seoskih porodica koje, zarad sopstvenog opstanka, prihvataju pravila nametnuta od strane modernog gradskog društva. Sudar nepoštenih i prljavih gradskih poslova i poštenog seoskog rada najbolje de ogleda u scenama dijaloga između „gradskog momka” Ćumura i njegovog prijatelja Uroša (Stefan Jevtović). Na kraju prividna lagodnost gradskog života preovladava i u svoj zatvoreni krug uvlači poštene seljane, čiji snovi o pošteno zarađenom hlebu su, premalo puta nahranjeni istim, pojeli sebe same.

Rediteljska tendencija da najkomičniji elementi probude najtragičnije slike u gledaočevoj svesti, isijava iz poslednje scene predstave: seoska porodica osniva svoj evropski „biznis” plan, te zaigra staro srpsko kolo kojem se poslednji pridružuje otac (glava porodice), toliko groteskno da u gledaocu ne budi ništa drugo do osećaja jeze i shvatanja poraza svih onih nekadašnjih vrednosti koje igraju onako kako svira sve nemilosrdnija, urbana sadašnjica.

Foto: Srđan Pabllo Doroski



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste