Snovi od sapunice na daskama koje život znače

Katarina Đoković
01. dec 2018.

Šestog dana Desiré Central Station festivala u Subotici, na sceni Jadran odigrala se predstava iz Francuske „Trenuci odsustva“ koreografkinje Sesil Loje.

Ples inspirisan radom i delom Žana Estaža, istaknutog reditelja francuskog novog talasa, gledamo u tišini koja u par navrata odjekuje i oseti se više i od samog zvuka. Pod utiskom rediteljevog sveta filma i slike, koreografkinja i glavna glumica Sesil je odlučila da na sceni primeni Estažovo istraživanje entre-deux – prostora izmеđu. Primicanje rubovima entre-deux-a kod gledalaca često izaziva osećaj nelagode. Odmicanje od realnosti, dokumentarizma, istorije – prema reprezentaciji, fikciji i kinematografiji. Tačnih pokreta, dramaturških poteza scenskog poreta i očaravajuće vizualnosti, ples izaziva pažnju i podršku smislu postojanja.

Pored Sesil Loje, u predstavi igra i Eric Domeneghetty.

Druga predstava šeste večeri jubilarnog desetog festivala u Subotici, bila je predstava „Diktatura“ Inžinjerskog teatra „AHE“ iz Sankt Peterburga.

Pozorište iz snova u kojem se katkad zapitamo da li su i glumci uopšte realni. Trojica glumaca, doduše svako za sebe, građevinskim materijalima poput drveta, kartona i kanapa prave alegorijsku paralelu sa svime što nam po zakonu treba biti dozvoljeno, ali je pod velom tabu tebe, ipak, zabranjeno. Na momente apsurdna, ali veoma opipljiva, zanimljiva i realistična srž dešavanja. Kako vreme odmiče, likovi se odlučuju udružiti i shvataju da je jedini način opstanka urušavanje postignutog. Uz teške zvuke metala, dobroćudni dečaci od malopre pretvaraju se u mistične zveri, prave revoluciju i demoliraju celu scenu. Dok igraju u vodi, plešu uz ritmove tvrdog hard roka i dave se u litrama sapunice, revolucija uspeva. Ali, za koga? Da li smo spremni da uđemo u svoje snove i izborimo se da ono što nam je dozvoljeno postane dozvoljeno?



Povratak na vesti