Srećno, direktore!

Nedeljka Borojević
02. Sep 2019.

Portal  „Hoću u pozorište” postoji dve i po godine. Sa radom je počeo 27. marta 2017. godine, na Svetski dan pozorišta. Danas redakcija broji oko 40 volontera/ki uzrasta od 18 do 30,  koje je okupila ljubav prema pozorištu, ali i jedan mladić koji je pokretač svega. On je Nikola Bešlić,  naš prinudni glavni urednik, kako i sam voli da kaže. (Za one koji ne znaju, portal „Hoću u pozorište” nastao je kao Nikolin diplomski rad na Fakultetu organizacionih nauka).

Danas, septembra 2019. godine, naš GLODUR (glavni i odgovorni urednik) odlazi put Češke, gde će provesti dve godine na master studijama. Stoga ovim putem želimo da mu odamo priznanje za sve što je uradio za svakog od nas u timu  pojedinačno, ali i za sve one koji iz različitih razloga više nisu deo HUP-a. Možda je suvišno govoriti, ali za sve one koji nisu imali prilike da ga upoznaju, želim da istaknem da Nikola nije samo temelj nego i stub i krov kuće zvane „Hoću u pozorište” jer je najveći deo posla, koji ljudima van redakcije nije vidljiv, nosio na svojim leđima i svе svoje slobodno vreme posvetio promovisanju pozorišne umetnosti, pre svega među mladima. S tim u vezi više je nego jasno koliko će nam nedostajati i koliko nam je njegov odlazak teško pao. I to ne samo zbog izazova u funkcionisanju redakcije nego zbog toga što je Nikola još jedan od 40000 mladih koji svake godine napuste Srbiju zbog loše situacije, smanjenih mogućnosti ili, kako i sam kaže, našeg „mentaliteta” i „(ne)funkcionisanja sistema”. Tužno je što se ovim problemom niko ozbiljno ne bavi i što će svake godine ova brojka biti sve veća. Ljuti me taj osećaj nemoći i činjenica da svake godine ispratim bar nekoliko dragih i bliskih ljudi. Ipak, sa druge strane, srećna sam zbog njih jer znam da će im tamo biti bolje, bar za sada…

Mi se nadamo da će se za te dve godine njegovog boravka u inostranstvu situacija u Srbiji promeniti, te da će se i on vratiti da oplemeni ovo posrnulo društvo i rastera učmalu žabokrečinu sa ove naše močvare.
Kako ne volim rastanke i pozdravljanje, ovde ću završiti ovo izlaganje sa obećanjem da ćemo, dok čekamo da se naš Nikola vrati, dati sve od sebe da nastavimo gde je stao i da ćemo nastojati da ga učinimo ponosnim, kao što smo i mi ponosni na njega (jer nije mala stvar dobiti stipendiju za dvogodišnje master studije).
Srećni smo što smo imali priliku da zajedno promovišemo i razvijamo ljubav prema pozorištu.

Srećno, direktore!
Čekamo te da nam se vratiš.

Tvoj HuP!

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste