Sumiramo pozorišnu sezonu: Najbolje predstave 2021/2022.

Tara Seničić
19. Jul 2022.

Leto je uveliko stiglo, a sa njim i kraj još jedne pozorišne sezone. Sezona 2021/2022. vratila nas je u pozorište u pravom smislu te reči i donela na scene širom Srbije 163 teatarskih premijera. Mnoge od njih smo ispratili i naše utiske sa lica mesta čitali ste na portalu.

Odlučili smo da ulogu sudije u trci za najbolju predstavu sezone prepustimo vama, te su proteklih dana naši pratioci na Fejsbuku i Instagramu imali prilike da glasaju za svoju omiljenu predstavu u 2021/2022. Pripremili smo uži izbor, u redakciji su pale opklade, a onda su nas neki rezultati ozbiljno iznenadili.

Naša publika na Fejsbuku i Instagramu glasala je između dvanaest istih predstava, ali su nam ova glasanja donela potpuno različite rezultate. Tako ste na Fejsbuku odlučili da je ubedljivi pobednik sezone predstava „Proslava” Pozorišta Promena, u režiji Borisa Liješevića, sa čak 183 od ukupno 514 glasova; drugo mesto odnele su „Fleke” Kraljevačkog pozorišta, sa 129, dok je bronzu sezone zaslužila predstava „Kod večite slavine” Srpskog narodnog pozorišta, za koju je glasalo 64 pratilaca. 

Pratioci na Instagramu glasali su daleko „centralizovanije” i odlučili da su top tri najbolje predstave sezone 2021/2022. postavljene na beogradskoj pozorišnoj sceni. Tako je, za samo jedan glas, pobedu odnela poslednja premijera u sezoni, „Tramvaj zvani želja” Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Lenke Udovički, u stopu praćen „Čudom u Šarganu” Jugoslovenskog dramskog pozorišta i predstavom „Godine vrana” Narodnog pozorišta.

(Nepravedno) uzimajući Beograd i Novi Sad za dva sedišta pozorišnih dešavanja u Srbiji, otkrivamo da publika u ova dva grada ima drugačiji temperament, senzibilitet, doživljaj pozorišta i očekivanja od njega. Ipak, prethodna sezona kao da nije uspela da čuje i oseti publiku. Dojmi se da se predstave u poslednje vreme ne prave postavljajući gledaoce u prvi plan, već radije sa ciljem ispunjenja unutrašnjih poriva reditelja, dramaturga, ansambla; koji su ponekad hirovitost, ponekad lenjost, a čini se, sve češće, samo monetarna naknada za odrađen posao. Autorskih tekstova bilo je malo, i otvara se pitanje zašto ih dramaturzi i ne pišu. Fokus na klasike mogao bi rezultirati kvalitetnim režijama (kakvih slučajeva i jeste bilo), ali ovu sezonu obeležilo je često recikliranje naslova, što iz tekuće, što iz prethodnih sezona, uz minimalan napor da se iz njih izvuče nešto novo i osvežavajuće.

Pozorišna scena „u unutrašnjosti” ne pati od manjka entuzijazma, niti talentovanih stvaralaca. Ona pati od manjka novca i činjenice da nije „isplativa” i samim tim prioritetna. Da i izvan Beograda i Novog Sada nastaju kvalitetni komadi koji prvima bez problema pariraju, u ovoj sezoni pokazali su nam i Subotica, i Niš, i Kraljevo, i Sombor, i Lazarevac, i Novi Pazar, i pozorišta iz mnogobrojnih gradova koja ponekad funkcionišu na čistom entuzijazmu svojih članova. Kao i na ostalim socijalnim, političkim i kulturnim poljima, decentralizacija je i u slučaju pozorišta nešto o čemu moramo još mnogo da razgovaramo.

Čini se da se razne pogrešne pobude ispoljavaju i ispunjavaju na srpskoj pozorišnoj sceni. Pozorišna sezona 2021/2022, iako megalomanska, nije očarala kvalitetom produkcija. Mada, nije ni razočarala: vrtimo se u zlatnoj sredini, uporno se nadajući da će nešto i da nas oduševi. A nada umire poslednja. 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste