Supermarket besa pretposlednjeg dana Desiréa


Pretposlednjeg dana ovogodišnjeg 11. po redu Međunarodnog regionalnog festivala savremenog teatra Desiré Central Station 2019 – Right here right now odigrana je predstava „Suprotnost stvari“ Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane.

Pozorišni reditelj i pisac, Boris Nikitin, prvi put radi u Slovenskom mladinskom gledališču i odlučuje se da napiše tekst čija je finalna verzija nastala u saradnji sa celim timom. Kako njegova biografija kaže, on se poslednjih deset godina posebno bavio reprezentacijom i proizvodnjom stvarnosti i identiteta u politici, ekonomiji, religiji, ličnim pričama u umetnosti. Sa tekstom „Suprotnost stvari“ nije mnogo odudarao od svoje ideologije, te se pridržavao duhovnih formi u korespodenciji sa bljutavom stvarnošću. Na sceni se nalazi pet klovnova koji pokušavaju da izvedu avangardno neofašističko delo. Ili je to pet glumaca koji još nisu primetili da su i sami postali deo fašističkog mentalnog sklopa? Ili su istovremeno i jedno i drugo, jer mogu da postoje jedino kao suprotnost sami sebi, kao suprotnost stvari?

pretposlednji-dan-desire1

Kroz duboka pitanja svih pet klovnova imaju monologe u kojima preispituju forme i stanja data „ljudima“ na korišćenje. Namerno stavljam ljudima pod navodnicima, jer se predstava pretapa iz kože pojedinca, odnosno individue u odelo naroda, mase, kao i obratno. Svako od pet klovnova, likova, ima temu kojom se bavi, pomešanu sa fašizmom, socijalizmamom i psihičkim stanjem naroda ili jedinke. Populizam. Dadaizam. Paranoja. Bes. Smrt. Moral. Laž. Mogućnost. Reaktivna depresija.  Poimanje satire, šta ona zapravo predstavlja, koliko je potrebna danas, koja je njena funkcija kroz vreme, da li ona predstavlja slobodu govora ili je uslovljena slobodom govora? Izmanipulisan narod lako odlazi u paranoidne misli, te pojedinci doživljavaju političke depresije u kojima se mišljenje kroji linijom manjeg otpora. Otpor je zaboravljena opcija i retko kada se i izlaže kao predlog. Dadaizam, pored svog osnovnog značenja, uzima se i kao kolektivno klimanje glavom „Da, da“. Sistem mogućnosti, u kojem ti misliš da ispunjavaš građansko pravo slobodne volje, potpuno te ograničava stavljajući te pred svaki izbor kao pred svršen čin. Da li su onda tvoje mogućnosti uslovljene ličnim interesima vodeće sile? U skladu sa emocijama naroda, koje diktira puls besa, fašizam je nužno zlo koje je, pored kapitalizna, gotovo jedino moguće među ljudima. Nekad ne mogu da pojmim granice samoinicijativne postavke naroda i glancanja terena kako bi neljudi izvršavali fašizam. I to one najgore moguće vrste. Patnja, kao masovna posledica, kod mene izaziva bes. I to upravo onako bes kao u ovoj predstavi. Potisnut. Širok. Progutan. I gorak.

pretposlednji-dan-desire2

„Veoma zanimljiv aspekt ove priče je, naravno, analitička dimenzija. Šta je danas zapravo otpor? A odakle dolazi? Ovde govorimo o krizi nekonformizma. A ovo je pokret koji u stvari postoji kroz njegove filozofske korene koji se temelji na nemačkom idealizamu, koji je putem sopstvenih misli i reprezentativne moći menjao stvarnost. Postoji jedna suštinska pretpostavka da kada budete prvi u stanju da negirate postojeću stvarnost i doživljavate je kao opciju, a ne kao neminovnost, ona će biti moguća. Preduslov za tu mogućnost je negacija.“

Filozofski tekst krojen od iskustva samih glumaca, reditelja sa primesama tekstova Umberta Eka, italijanskog političkog filozofa Giorgio Agambena, kao i uticajem američke novinarke Emme Gray Ellis, koja je u članku za „Wired“ rekla da se alternativna desnica u SAD gurnula u podzemni svet, ali da taj čin ni malo nije umanjio njegov dalekosežni uticaj javnom diskursu i razmišljanju Amerikanaca. Kroz preispitavanja i postavljanja, „nabadanja“ odgovora, uz lične ispovesti i koherentnosti između priča i iskustva, uviđamo da nismo sami u našoj borbi. I da je ista ta naša borba proširena svetom, kao kakva lava. Samo neko ima malo više sreće, pa živi u zemljama u kojima se bar lakše diše i to u najbukvalnijem mogućem smislu. Predstavu „Suprotnost stvari“ pratila je pank muzika, kao podsetnik da otpor ipak postoji koju su sami glumci izvodili na sceni svirajući više od 7 instrumenata. Likovi često imaju odela i identitet suprotnog pola, što predstavlja izgubljenost u sopstvenosti. Scenografija je uređena razbucano, de facto predstavljajući fašizam i svu njegovu nedoslednost. Dinamika predstave činila se sporijom od jačine teksta, ali i pored toga, predstava je ostavila snažan utisak na subotičku publiku. Žrtvu predstavlja mali čovek i njegova najveća politička sposobnost jeste ranjivost. Kakva je stvarnost zapravo predstavljena na pozornici?



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste