Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste


Poslednjeg dana takmičarskog dela XXIV festivala Glumačkih svečanosti “Milivoje Živanović”, pred požarevačkom publikom odigrana je predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Balkanski špijun“, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Čuveni, sada i kultni tekst Dušana Kovačevića napisan je davne 1983. godine. Naredne godine je „Balkanski špijun“ na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli osvojio Zlatnu arenu za najbolji jugoslovenski film. Tatjana Mandić Rigonat, koja potpisuje režiju i dramaturgiju ove predstave, u današnjeg „Balkanskog špijuna“ unela je modernu notu, pa savremeni Ilija Čvorović, u izvođenju maestralnog Ljubomira Bandovića, izgleda kao neko koga svi vrlo dobro poznajemo. On je srčani bolesnik koji lojalno, svesno i odano stavlja državu ispred svoje porodice i drži se čelične spremnosti da se bori za ideal do samog kraja. Priča počinje njegovim odlaskom inspektoru policije na informativni razgovor o  podstanaru Petru Jakovljeviću. Po povratku iz stanice Ilija biva okovan sumnjom da je njegov podstanar zapravo strani plaćenik i špijun. U toku predstave saznajemo da je Petar neko ko je dve decenije radio u Parizu kao krojač majstor i da u Beogradu trenutno nema posao, dok mu Ilija pronalazi štednu knjižicu sa nekoliko hiljada dolara, što ne ide u prilog Jakovljeviću.

Pomno ga prateći, Čvorović otkriva da se njegov podstanar gotovo svakodnevno nalazi u društvu jednog važnog naučnika iz Vinče, profesora fakulteta i novinarke, a kad se okupe, oni proučavaju ogromne projekte, navlače zavese na prozore, šetaju noću i idu u pozorište. Čvrsta ubeđenost Ilije da jedino on može da spasi čitavu državu od jednog opasnog neprijatelja, ipak se prelama na pola kada u pomoć zove svog brata Đuru, kojeg je u predstavi rediteljka postavila kao sestru Đurđu, naoružanu čvorovićevskom pronicljivošću i gotovo istog karaktera kao i njen brat. Kreiranjem Đurđe ističe se ravnopravnost polova, kao i činjenica da u društvenom sistemu nisu glavni samo muškarci. Spoj dve komete izmanipulisanosti dovodi nas do krajnjih granica sumnje, kada pomišljamo da je igra koju vidimo pred očima zaista nečuvena i nepravedna, ali tu je glavni Ilija Čvorović da nas u svom paranoičnom stilu ohrabri rečima: „Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste“. Ono što ovu predstavu čini specifičnom je upravo osavremenjenost, koja se ogleda u činjenici da porodica Čvorović prati televiziju, na kojoj se konstantno pojavljuje ludilo slično Ilijinoj paranoji. Između scena čuju se govori vrha Vlade, koji pospešuju kolektivnu nečistotu, kao i songovi iz mladosti protagonista, koji se uživo izode na sceni. Nakon dvoiposatnog smenjivanja paranoje, sumnje i nepobitnog patriotizma, ostaje pitanje koje je Dušan Kovačević postavio i pre punih 36 godina: Kada ćemo prestati da budemo ljudi tuđih ideala?

Iliju Čvorovića igra Ljubomir Bandović, Danicu Čvorović – Nela Mihailović,  Đura, Ilijina sestra bliznakinja je Dušanka Stojanović Glid, Sonja Čvorović je Katarina Marković, Podstanar – Milutin Milošević, dok Spikerku tumači Vanja Milači.

Žiri publike i stručni žiri su i ovog dana bili saglasni, te je obe nagrade osvojio Ljubomir Bandović.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste