"Tartif" - dijagnoza jednog društva


Na trećoj takmičarskoj večeri šestih Bucinih dana u Aleksandrovcu je odigrana predstava "Tartif", autorski projekat Igora Vuka Torbice u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Jasno da je Torbica Molijerovu dramu iskoristio samo kao okvir, koji je idealno poslužio da se upakuje sve ono što je on, u saradnji sa glumcima, osmislio. Od inicijalne drame, on koristi svega dvadeset procenata teksta. Sve ostalo je nastajalo u procesu. Predstava počinje tako što Dorina (Hana Selimović) razgovara sa publikom i na taj način uvlači gledalište u zbivanja na sceni. U prvom delu predstave predstavlja nam se Orgonova porodica. Svetla u sali su uključena sve dok se i poslednji član njegove porodice ne predstavi. Iako na samom početku Dorina ukazuje na to da zbog dešavanja u kući ima određene psihičke probleme, ona ostaje najsvetlija tačka u moru izmanipulisanih likova. Zaplet nastaje isto kao u Molijerovoj drami, onda kada Orgon (Ninoslav Đorđević) dovodi Tartifa (Saša Torlaković) u svoju kuću i upoznaje ga sa svojom porodicom. Njegov ulazak na scenu postavljen je kao rijaliti program, velikim, svetlećim slovima je ispisano njegovo ime, svi likovi su na sceni i dočekuju ga.

Ovaj Tartif nije samo licemer, on hipnotički deluje na svakog od likova. Dovodi ih do ivice pucanja, nakon koje mu se oni moraju, nesvesno, u potpunosti predati. Ti ljudi ostaju omađijani, zaslepljeni, drhte od straha da puste glas i unezverenog su pogleda. U samom Tartifovom odevanju prepoznaje se vođa – on je u plavom sakou, a na čarapama se nalaze šare u obliku ovčica. On nije nužno jedan čovek koji trenutno u našem društvu neguje idolopoklonstvo, Tartif je predstavnik svih takvih moćnika, kojih je u našem društvu, ipak, mnogo. Zdrav razum, odnosno Dorina, na kraju je ugušen, a to je ono što bi trebalo po svaku cenu sprečiti. Svako ko je slobodan, ko misli svojom glavom, u današnjem društvu je nepoželjan – mnogo je lakše voditi omađijanu masu. U tome je veličina ove predstave. Ona se ne vezuje isključivo za sada i ovde, već služi kao večito oružje protiv samovlasti i idolopoklonstva.

Ono što se postiže već samim plakatom ove predstave, na kom je u prvom planu dlaka u supi, jeste gađenje. Ima i komike u ovoj predstavi, ali i ona je gadna. Mi se zgadimo kada samo i pogledamo plakat, a nakon gledanja ove predstave ostaje gorak ukus u ustima i potreba da se ustane i jasno i glasno zahteva sloboda mišljenja i govorenja. Dok ne bude kasno i dok ne završimo pod nogama zaslepljene idolopokloničke mase.

U predstavi igraju: Saša Torlaković, Hana Selimović, Ninoslav Đorđević, Tijana Marković, Marko Marković, Biljana Keskenović, Danica Grubački, Marko Savić, Dušan Vukašinović, Nemanja Bakić, Milorad Kapor i Dragana Šuša.

Večeras je na repertoaru predstava "Jami distrikt" po tekstu Milene Bogavac, u režiji Kokana Mladenovića, a u produkciji Centra za kulturu Tivat, Asocijacije MASZK, Bitef teatra i Think Thank studija iz Novog Sada.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste