„Tartif” je najbolja predstava sezone 2018/19


U proteklih nedelju dana posetioci našeg portala imali su priliku da glasaju za premijeru koja im se najviše dopala u sezoni za nama. Redakcija portala „Hoću u pozorište” je od 173 premijera u prethodnoj pozorišnoj sezoni odabrala 14 premijera. Pobedila je predstava „Tartif” u korpodukciji Narodnog pozorišta iz Sombora i Srpskog narodnog pozorišta, autorski projekat Igora Vuka Torbice, po motivima Molijerove komedije. Drugo mesto pripalo je predstavi „Mamin dašak u svemiru”, po motivima crne komedije „Zeko, zeko” Kolin Sero, za koju adaptaciju i režiju potpisuje Dušan Matejić, a treće mesto je zauzela predstava „Veštice iz Salema”, u produkciji Srpskog narodnog pozorišta, po tekstu Artura Milera, a u režiji Nikite Milivojevića. a u produkciji Akademskog pozorišta iz Niša. 

pregled-glasanja-grafik

Predstava „Veštice iz Salema” Nikite Milivojevića  je gostovala na nekoliko festivala u protekloj sezoni, na kojima je, kao i „Tartif”,  višestruko nagrađena. Svuda je naišla na prihvatanje i ovacije publike.

The Crucible, kako se u originalu zove ovaj dramski komad, objavljen 1953. i jedan od autorovih najizvođenijih na svetskim pozorišnim scenama, govori o jednom od možda najmračnijih perioda američke istorije – Suđenjima vešticama u Salemu. Predstava obiluje emocionalnom napetošću, komunikacija između likova je histerična, iracionalna i mračna – onako kako se simptomatično smatralo da komuniciraju veštice. Reditelj Nikita Milivojević realizovao je gotovo zaposednutost likova crnom magijom – a u stvarnosti ludilom, koje se infiltiralo u celokupno salemsko društvo – u doba kada i svi i niko govore i ne govore istinu. U predstavi su osuđeni i žene i muškarci, niko nije pošteđen. A do krajnjeg apsurda ta mračna dešavanja dovodi činjenica da je takav haos u ljudskoj svesti i pomućenost razuma motivisala ništa drugo do – ljubomora i osveta. Histerija, emocionalni naboj, sveopšte ludilo i jeza, koji ispunjavaju atmosferu sa scene – samo su okidači za promišljanje centralne teme iza  ove metafore (kako sam reditelj opisuje komad) – a to je manipulacija strahom i stvaranje masovne poremećenosti vrednosti radi koristi – od pojedinca do kolektiva, histerija se širi od scene, pa i do publike kao zaraza.

vestice-iz-salema-slide

„Iako je čuvena drama Artura Milera napisana prema istinitom događaju i govori o istorijskom suđenju vešticama iz Salema, ono što je publika proteklog vikenda bila u prilici da pogleda na sceni „Pera Dobrinović” nikako nije bilo puko prenošenje istorije na scenu. Odlično izbalansiran performans, sa akcentom na scenski pokret, upotpunjen horskom muzikom, publiku je pozivao na preispitivanje i osvešćivanje o „vešticama” u današnjem društvu.  U središtu predstave nalazi se tema straha kao glavnog instrumenta za manipulaciju ljudima.”

Nedeljka Borojević

Predstava „Mamin dašak u svemiru” se igrala na nekoliko festivala i na svakom od njih je pokupila po nekoliko nagrada. Glumci i reditelj su osvojili ukupno 20 nagrada. Još uvek je na repertoaru Akademskog pozorišta u Nišu, a za svako izvođenje se traži karta više. Matejić ovom komadu i radu sa ansablom Akademskog pozorišta u Nišu pristupa pedagoški. Dosta pažnje posvećuje mladim glumcima, podučava ih, a oni se na sceni bave i improvizacijom, što je odlična vežba. Komad je dinamičan i ekspresivan. Prema rediteljevim rečima, uzeo je baš tekst „Zeko, zeko” Kolin Sero zato što je dobar kao poligon za mlade glumce, da uče osnovne pojmove glumačkog zanata, kao što su radnja, odnos, lik. Pedagoškim procesom Matejić stvara jednu umetničku predstavu koja sasvim sigurno publiku nije ostavila ravnodušnom.

mamin-dasak

„U fokusu predstave 'Mamin dašak u svemiru' je jedna, naizgled, sasvim obična porodica čiji je stub majka. I zaista, najdominantniji lik je upravo taj. Ona na svojim leđima nosi sve, od razvoda svojih ćerki, izbacivanja iz škole najmlađeg sina, otpuštenog muža, pa sve do sinova koji se bave nelegalnim poslovima. Majka u ovoj predstavi zaista ima neki svoj svemir, u njemu joj je lepo i u njemu se smeje, ali i plače, tuguje. Oslikan je potpuno realno, a poentiran je rečenicom koju članovi porodice ponavljaju na kraju. Ova priča bi se zaista i mogla okarakterisati kao crna komedija. Taj žanr se nekako sam iskristalisao. Publika se u jednom momentu smeje, a već u sledećem jeca zajedno sa likovima na sceni.” 

Jovana Stanković

Iako je premijera ove predstave bila u drugom delu pozorišne sezone, „Tartif”  Igora Vuka Torbice već je učestvovao na nekoliko festivala i na svakom od njih osvojio neku od nagrada. Veliki broj glumačkih nagrada pripao je Hani Selimović i Saši Torlakoviću, a predstava je ušla i u selekciju Bitefa, što će biti beogradska premijera ove predstave. Ovo je možda predstava o kojoj je najviše govorilo u protekloj sezoni - podsetimo se epizode sa cenzurom na festivalu „Teatar u tvrđavi” u Smederevu iz života ove predstave,  rame uz rame sa „Jami distriktom” Kokana Mladenovića. Ono što je naizgled parabola o jednoj disfunkcionalnoj porodici - zapravo je veoma realističan iskaz naše društveno-političke stvarnosti te je „Tartif” sasvim opravdano postao prvi izbor publike našeg portala.

„Sam Tartif pred kraj predstave govori da ovo nije komedija. I nije. Molijerov komad imao je nameru da načini satiru na društvo i izvitoperene religiozne vrednosti, kako bi ukazao na licemerje, no Tartif Igora Vuka Torbice je čovek koji priča o etičkoj čistoti i osećanjima. On je toliko blag „čovek”, kako kaže Orgon, tako naglasivši tu instancu da publika ima utisak da je ta osoba zaista otelotvorenje najčistije ljudskosti. No kako posle vidimo – zadobivši poverenje svojim zavodljivim govorima, Tartif dobija i moć da iz porodice u kojoj se našao izvuče i ono što je mračno u svima njima. Na osnovu toga se iz komičnih situacija iz prve polovine predstave u drugoj scena transformiše u karneval najdubljih ponora ljudskih strasti i nagona, a poput lutkara, konce svojim pažljivo biranim i izuzetno sugestivnim rečima  - vuče Tartif.” 

Milica Amidžić

Iza nas je još jedna burna pozorišna sezona koju je okarakterisala produkcija većinski društveno-političkih predstava, kao i onih koje se bave podjednako i socijalnom problematikom i onom koja se tiče čovekog intimnog doživljaja sveta. Ono što se istaklo u ovoj sezoni jeste upravo to da se u svakoj od njih iskazao duh kreativne pobune i težnje pozorišnih stvaralaca da svoju percepciju prikaže na sceni, te je publika stekla uvid u ono što su problemi savremenosti - koji su u biti uvek univerzalni ljudski problemi, samo prikazani na sceni kroz prizme raznolikih viđenja pozorišnih umetnika. Naša redakcija je vredno ispratila većinu premijera, potrudila se da čitaocima predstavi što svoje viđenje, što da približi aktuelna pozorišna dešavanja - kao i da približi život samog pozorišta na teritoriji naše zemlje. 

Redakcija „Hoću u pozorište” obećava da će se potruditi da u podjednakom, ako ne i u jačem tempu isprati i narednu sezonu. :)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste