Til Ojlenšpigel – Prava istina je moja istina


Predstava „Til Ojlenšpigel – o proseravanju“ premijerno je izvedena 14. februara 2019. godine na velikoj sceni Novosadskog pozorišta, a prva repriza premijere je odigrana 18. februara.

Til Ojlenšpigel je nemački narodni lakrdijaš, plod fikcije, nastao iz revolta i uobrazilje malog čoveka - seljaka, sa ciljem izvrgavanja ruglu njegovih bahatih gospodara. Celokupna predstava je nastala dramatizacijom srednjevekovnih mitova o Tilu, priča o Baronu Minhauzenu, Tvenovog „Dnevnika Adama i Eve”, kao i eseja „O proseravanju”.

Rediteljka Tara Manić uspela je da na izuzetan i bajkovit način prikaže sadašnje stanje u društvu i ljudsku prirodu u svom primarnom obliku, a za naš portal navodi kako se trudila da analogije sa današnjim trenutkom ne budu banalne, trivijalne, eksplicitne, već da ostanu na nivou nekog dubljeg znaka i čitanja fenomena. „Trudila sam se da sve fenomene koji se pojavljuju u ovom komadu čitam iz današnjeg vremena, a ne da sredstva ove predstave budu današnja“, naglašava rediteljka.

Predstava je sačinjena od sedam „poglavlja“, odnosno sedam priča, koje su nastale kombinovanjem svih ovih tekstualnih inspiracija, a svaka od njih počinje pesmom o društvu, ljudima – proseravanju generalno. Til Ojlenšpigel postaje asocijacija na svako pusto govorenje laži, a da to ni sam ne vidi. On pravu istinu doživljava kao svoju ličnu interpretaciju iste, čime prerasta u univerzalnog lažova svoje svakodnevice, a ljudi na koje naiđe usput postaju manje važni ili čak nebitni.

„Moja glavna rediteljska odluka da svi glumci, tj. da svi akteri predstave u nekom trenutku zapravo preuzmu funkciju Tila jeste i neki moj najintimniji odnos prema tome. Da svako od nas, onog trenutka kada govori o nečemu bez ikakvog cilja, bez ikakvog smisla, tj. kada govori isključivo govorenja radi, da tog trenutka može biti Til. Tako da sam negde duboko smatrala da je nešto što je nekada bio književni, narodni lik, zapravo danas postao fenomen svakodnevice“, ističe rediteljka Tara Manić.

Scenografija je svedena i bajkovita (što olakšava praćenje predstave), i u skladu sa atmosferom čitave radnje, dok su kostimi glumaca u duhu vremena koje pozorišni komad prati. Iako se može očekivati da oni u jednom trenutku budu zamenjeni „modernom” odećom, to se ipak ne događa, čime se čuva osećaj bajkovitosti i folklorne kulture. Toj senzaciji doprinose i bela i nežnoplava boja, koje preovladavaju na sceni i koje gledaocima na trenutke ulivaju dozu sigurnosti i smirenosti, sećajući ih na najlepše periode njihovog detinjstva.

Redovni glumci Novosadskog pozorišta su i ovu predstavu učinili nadasve kvalitetnom. Način na koji oni sinhronizovano reaguju na monologe jedni drugih, ali i pesme i koreografija, koja je  zahtevna i upotpunjuje naratorsku nit, ostavljaju očaravajući utisak na publiku. S obzirom na to da svako od glumaca u jednom momentu predstave postaje sam Til Ojlenšpigel, svi imaju jednaku šansu da u njemu ostave i jedan deo sebe. Posebno je dramatičan kraj predstave, kada se Til simbolički ogleda u očima slepe svinje i kada se sve njegove laži stapaju u jednu finalnu pouku.

Rediteljka za naš portal ističe: „Zaista sam se trudila da te laži koje Til Ojlenšpigel sam stvara na kraju postanu i klopka. Dakle, on sam sebi postavlja tu mišolovku u koju upada i, koliko god da je to namerno izvedeno naivno, na neki dečiji način, on sve poverenje (nakon što su ga svi njegovi lažovi izdali) poverava slepoj svinji, koja ga na kraju i sama demantuje i prva ga podseti da je upravo svet njegovih laži taj koji ga je uvukao i pojeo. To i jeste bio neki moj odnos prema činjenici da na kraju sami postanemo žrtve sopstvenih laži i da bilo kakvim laganjem samo odlažemo susret sa istinom, ali – što ga više odlažemo, to on bude suroviji po nas. I čini mi se da su ishodi ovih sedam priča o Tilu Ojlenšpigelu takvi da oni, zapravo, retroaktivno u glavu udaraju upravo ovog poslednjeg“.

Jedna fantastična priča o ljudima i njihovim malim svetovima, koja se lako može povezati i sa današnjim stanjem u društvu, kulturi i politici jer „što ih je više, to ih je lakše lagati“.

Prvo sledeće prikazivanje ove predstave u Novosadskom pozorištu biće 11. marta, a pre toga će biti izvedena 9. marta na gostovanju u Tordi.

Foto: Novosadsko pozorište



Povratak na vesti