U potrazi za sopstvenom šumom


Druge večeri festivala profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija, poznatijim pod imenom Bašteatar, publici se na sceni Knjaževsko-srpskog teatra predstavila makedonska produkcija „Severno od Impakta“ sa svojim performansom „Šuma mog drveta“. Autor performansa je Sašo Dimoski, reditelj Aleksandar Ivanovski, a izvodi ga Vasil Zafirčev.

Pred sam početak publici se obratio reditelj, objasnivši da su na nekim sedištima ostavljene baterijske lampe jer se performans inače igra u mraku. Koristeći se njima, gledaoci samo biraju u šta će gledati jer je koncept takav da svako ponaosob traži svoju šumu.

basteatar-drugi-dan-jelena-petrovic

Tako je i bilo, snopovi svetala šarali su scenom, na kojoj su se nalazile dve metalne kofe, u jednoj je bio pesak, a u drugoj voda, a Vasil Zafirčev je u narednih sat vremena  svojim telom, upečatljivim pokretima i ekspresivnom mimikom i, svega nekoliko rečenica na makedonskom, pričao priču o beguncu koji prolazi kroz svojevrsnu potragu za samim sobom.  Dimoski to objašnjava ovako: „Predstava je urađena tako što je deverbalizovan jedan dugi, veliki materijal, da bi se stiglo do ovog. Ovde tekst nije rezultat, već je proces, a kad je tekst proces, onda je sve proces“, dodavši da je ovo zapravo jedan postdramski laboratorij. Zafirčev na sceni verbalnim i neverbalnim sredstvima izražava da je govor tela u  zapravo u krizi.

Glavni problem za Ivanovskog bio je problem jezika, kako naći prave reči  o izgubljenosti, ne samo jednog čoveka, već cele jedne generacije: „Po mom mišljenju  ovo je serija utisaka svakog od nas, ili možda generacije najviše. Mi stalno pričamo o nekom beguncu, o jednom putovanju, o traženju nekog svog prostora, i prosto to je bila jedna od najjačih ulaznih tačaka u materijal koji smo mi stavili ispred sebe na scenu. Ta situacija u kojoj se naša generacija našla, nije uhvatila dovoljno prošlosti da bi živela tamo, a ne zna apsolutno ništa o budućnosti. i prosto pokušava naći sebi neko mesto, neko parče zemlje gde bi stala, koren za svoje drvo oko kog bi se svila i gradila neku poentu života. (...) Glavni problem kojim smo se mi bavili bio je pronaći jezik koji će govoriti istinito o toj jednoj Odiseji. Istinito ne u moralnom smislu, već govoreći najbliže načinu na koji mi mislimo i vidimo te stvari i kako bismo danas, kao izvođači koji žele da komuniciraju sa ostalima izgradili taj jezik. Očito ne puno preko reči, što se i vidi, ali preko nekih drugih i kojima možemo pričati“.

basteatar-drugi-dan-jelena-petrovic2

Tu dolazimo do dva krizna problema postmodernog dramskog stvaraoca, a to su problem govora tela i samog jezika, zapravo problem govora, izražavanja uopšte. Postmoderni čovek ovde je izgubljen, nemoćan da se izrazi, lomi se u strahu pod onim što ne vidi i prošlošću koja ga proganja, njegove reči se lome (nisam baš sve razumela jer nije bilo prevoda, ali ne zaboravimo da smo ne tako davno bili ista zemlja), a on sam ostaje u mraku.  Šuma oko njega je iščezla. Ostao je samo pesak, jalovi pesak.

Za Zafirčeva, koji je rano počeo da se interesuje za plesne forme i izgradio svoju tehniku izražavanja putem sopstvenog tela, begunac iz predstave zapravo beži od sebe samog kakav jeste kako bi brže stigao do sebe kakav želi biti. Recimo da se izgubio da bi se uspeo pronaći. „To je jedan vrlo interesantan problem koji nameće sadašnjost, svet u kome živimo, ekspanzija materijalizma, konzumerizam u kom smo svi zapali. (...)  Ova predstava je vrlo intimna za sve nas. Istraživali smo neke naše lične probleme u ovom svetu“, objašnjava ovaj glumac, dodavši da on tokom izvođenja oseća empatiju i razumevanje publike, koja nikad, gde god putovali, nije tražila prevod.

Večeras je na  repertoaru Bašteatar festivala predstava „Not the right leg“, sa početkom od 20 časova, dok je za 18 časova u Galeriji Doma omladine  zakazana promocija romana „Alma Maler“ Saša Dimoskog. 

Foto: Jelena Petrović (hocupozoriste.rs)



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste