Vožnja ringišpilom nacionalne ludosti

Katarina Đoković
02. dec 2018.

Nedelju dana od početka jubilarnog 10. Desiré Central Station festivala u Subotici, odigrane su predstave „Slatinski cvet – iliti euforija postojanja“ iz Budimpešte i „No(je)va Makedonija“ Narodnog Teatra Bitola.

Prva predstava u pozorištu "Kosztolányi Dezső" bila je „Slatinski cvet – iliti euforija postojanja“ teatra „Simptomi“ iz Budimpešte. Nju u duetu izvode jedna mlada dama Emeše Cuhorka i Eva Fahidi, 93-godišnjakišnja dama koja je preživela Aušvic. Zajednički jezik im je ples.

desire-7-dan1

Generacijski jaz koji se predstavja između likova ulepljen je nerazumevanjem. Odnos, u kojem ne blista sve potpunim sjajem, daje za pravo da imaju jednu svetlu tačku koju koriste u neprijatnim situacijama – ples. Pokreti im pričinjavaju utopiju, nadahnuće i preko potreban osećaj sjedinjenosti. Eva između plesova otkriva njeno preživljanje u koncentraconom logoru u Aušvicu. Opisuje nam par slika koje ima kao uspomenu sa tog strašnog mesta. Upoznaje nas sa mehanizmom logora, ljudima koji su na većim funkcijama od ljudstva, načinima na koji se odlazi u gasne komore, sa kojom dozom neznanja lepote življenja se odlazi u smrt. Voz života koji traje nekoliko godina u kom se pamte svi pogledi, dodiri, svaka izgladnelost, hrana koja se kuvala ili jela sirova, svako kupanje i pokoji dragocen osmeh, ostavljaju veliku knedlu u grlu. Da li neko stariji može da razume današnju omladinu? Da li neko stariji ko iza sebe ima tako težak život kao Eva, uopšte može da rezonira probleme današnje omladine?

„Starac se priseća svog života kao skitnica koji sa vrha planine posmatra predeo koji se prostire pred njim. Pogled mu obuhvata ceo pejsaž, odjednom vidi i ono što je daleko i ono što je blizu. I baš zato, što je celo prostranstvo istovremeno pred njegovim očima, vremenske linije u njegovoj duši nisu hronološke, one se stapaju i prepliću.“ rekla je 93-godišnja Eva Fahidi u predstavi.

Druga predstava na sceni Jadran bila je „No(je)va Makedonija“ u režiji Kokana Mladenovića, Narodnog teatra iz Bitole.

Društveno angažovana satira, montipajtonovskog prizvuka, istražuje mehanizme političke grandomanije, manipulacije, zloupotrebe istorijskih dokumenata i falsifikovanje istorijskih činjenica, koje su u interesu jedne određene grupe ljudi, koja u određenom istorijskom momentu proglašava sebe ne samo za spasioca, nego i za osnivača celokupne nacije i njene tradicije. Apsurdni, a uporedno i jezivi događaji dovode nas do saznanja da je na pisanom monumentu Antičke države Makedonije sve vreme stajao nevidljivi tint koji ukazuje da Makedonija ipak nije Antička, već Biblijska, Nojeva Makedonija. Planina Ararat (poznata iz Starog Zaveta kao kraj putovanja Nojeve barke), nije taj poznati Ararat, nego je Šararat, tačnije Šar Planina u Makedoniji. Počinje priča koja govori o novom krugu istorijskog ludila u kom se svako slovo izgovara određenom frekvencijom, uvode se nove himne, novi načini molitva i krajnje reči „Amin“, ali i nova imena svih građana i građanki No(je)ve Makedonije.

desire-7-dan2

Novonastala nacija, pošto je ujedno i najstarija nacija na kugli zemaljskoj, kao glavnu notu svoje odgovornosti ima toleranciju ka ostalim ljudima na svetu. U barku koja plovi sa Šararat planine već su ukrcani vodeći zvaničnici države i sada im preostaje mesta da spasu i ostale ljude sveta. Pod velom tolerancije to čine veoma lako. Nema Roma. Nema Jevreja. Nema ni Bosanaca, Hrvata ili, ne daj Bože, Srba. Nema Grka. Nema Bugara. Nema Indijaca niti Indijanaca. Nema invalida, jer oni zauzimaju previše mesta. Nema slepih i gluvonemih. Uzred, nema ni debelih i ružnih. Jednostavno i potpuno jasno, nema nikog ko na bilo koji način može da potencijalno ugrozi i ošteti dalji razvoj čiste i sterilisane No(je)ve Makedonije.   

Falsifikatori istorije su ArkaNevska-DrangoNojevska KatArkina, ŠarGramosli ValeNojentina, ŠaraGribovska SandrArka, DimiNojetrova ArkAngela, DrangoNojevski OgNojen, ArkoĐakovski Borčerat, ArkoMirčevski ŠarMartin, ŠaraProjčevski Nojekola, SpiroNojevski PetArkar, StepaNojevska-JankulNojevska VikArkotorija, StefaNojev Nojekola i ČoreŠarevska Nojelina, dok rediteljsku palicu vešto drži KokaNoje MladeNojevića.



Povratak na vesti