„Yes, yes, yes”


U okviru „Prekretnice”, juče u Srpskom narodnom pozorištu imali smo priliku da pogledamo predstavu „Da, da, da” („Yes, yes, yes”) autorki Elenor Bišop i Karin Mekkraken.

Džejmiju se dopada Ari. I Tom sedopada Karin. Na početku priče deluju kao da će imati isti ishod, sve dok shvatimo da isti početak, ne nudi nužno isti kraj. Autorka i glumica Karin Mekkraken uvodi nas u svoju priču o zaljubljivanju, prvim poljupcima ili bar onima koji se čine kao da su prvi, kao i seksualnim iskustvima. Tumačeći ulogu Karin i Toma, na vrlo duhovit način razbijaju se tenzije i pretpostavke da smo jedini koji se pitaju kako zdravi partnerski odnosi zapravo funkcionišu i šta se od nas zapravo očekuje?

Predstava se odvija na engleskom jeziku, u velikoj meri bez prevoda, te ljudima može biti izuzetno teško da razumeju jednu kompleksnu temu i poruku, s obzirom na to da se u nekim momentima gubi jasnost između likova i kompleksnost njhovih odnosa.

Ubrzo „predstava” ispada iz okvira klasičnog i postaje neka vrsta interaktivne dokumentarne predstave kroz koje se prožimaju iskustva publike, mladih ljudi čija lica možemo videti na belom platnu, koje se prostire na sceni, kao i iskustva same glumice. Sve dok ne dođemo do momenta kada priče počinju da se razlikuju. A razlika leži u pristanku. U tome da je u redu, da na nešto ne pristanemo uprkos tome koliko nam se neko dopada. I da to nije naša greška. Da jedno ne u ovom slučaju, ima mnogo veću težinu nego tri da.

Tema u velikoj meri jeste osetljiva i u ovom delu se oslanja na interaktivnost publike, koja ima priliku da piše o tome kako se zapravo oseća. Pored pisanja, publika i čita dijaloge između Džejmija i Ari, kao i njihovih prijatelja. Dijalozi otvaraju razna pitanja o shvatanjima seksualnih odonsa, seksualnog nasilja, ali i niz pogrešnih pitanja koje uporno postavljamo sebi i drugima.

Tema seksualnog nasilja doneta je na jedan vrlo ozbiljan ali doziran način, tako da publika kojoj je predstava i namenjena, a to su mahom tinejdžeri, nije iz sale izašla uznemireno ili uplašeno na način na koji je to moglo da se desi.

Kraj zaokružuje priča, o Tomu i Karin, koja je pozitivan primer obostrane zbunjenosti, osećaja pristanka i na samom kraju zdravog odnosa između dvoje mladih ljudi. Na ovaj način publika vidi jasne razlike, koje samo mogu delovati kao sitnice, ali zaista jesu ključ u pronalasku empatije i podsticanja na razgovor o temi koja ne treba da ostane samo na pozorišnoj sceni.

Foto: Promo/eleanorbishop.org



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste