Završen 27. Pozorišni maraton u Somboru


11:00

Igra okovana zlatom

Kada se kaže Sankt Peterburg, uglavnom se prvo pomisli na Ermitaž, najstariji i drugi najveći muzej na svetu, čija kolekcija uključuje više od 3 miliona umetničkih dela i kulturnih artefakata. Kada biste tokom jučerašnjeg dana u Somboru kojim slučajem nekome pomenuli Sankt Peterburg, dobili biste pozitivan komentar na predstavu „Pepeljuga”, koju je somborska publika netremice ispratila. Bez ijedne reči, glumci su uspeli da zagolicaju maštu i na najbolji mogući način prikažu svima poznatu bajku sa izmenjenom fabulom, ali gotovo istim smislom. Ono što je najzanimljivije, priču o „Pepeljugi” izvodili su klovnovi i pamtomimičari. I klovnovi koji su pantomimičari. I pantomimičari koji su možda ponekad klovnovi, ali pred somborskom publikom su pokazali da svet ne postoji i nikada neće postojati bez mašte. Sećate se da je davno naš pesnik Mika Antić rekao da je stvarnost stvarnija ako joj dodaš malo nestvarnog? Izgleda da su i sanktpeterburški glumci čitali našeg Miku.

sankt-peterburg-somborski-maraton
Foto: Državno pozorište za decu, Sankt Petrburg

19:00

Atmosfera za pamćenje

„Ma, pusti budalu” veoma je poznata rečenica na balkanskom području. Fransis Veber je Francuz i iskreno se nadam da nije zakoračio na Balkan. Kada pogledamo njegov tekst „Večera budala”, očigledno se vidi da nije, jer on ne da ne pušta budale, nego ih i okuplja jednom nedeljno u određeno vreme na večeri i dodeljuje im nagrade za najbolju budalu te srede. Podli glavni lik Aršambo predstavlja pokvarenog čoveka, čija je jedina životna strast ismejavanje ljudi za koje misli da su budale. Reditelj Božidar Đurović je ovaj tekst postavio na scenu Zvezdara teatra davne 2008. godine, a kao najveću budalu nad budalama postavio je Milana Laneta Gutovića, koji je igrao lik Pinjoa Fransoa. O budalama su pisali mnogi, pokušavali da odgonetnu aksiom glupoće, uzrok i posledice koje budale ostavljaju na svoj svet, ali i na svoje okruženje. U predstavi „Večera budala” uviđamo da budalama ni malo ne šteti to što su budale i da je upornost onih sa druge strane samo beskorisni čin. Na sceni vidimo svojevrsnu dinamičnu igru koja dodiruje vodvilj, grotekstu i apsurd, ali ono iz čega potiče i u šta se vraća jeste surovi realizam. „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada” – moto je ove predstave, koja je nasmejala svakog čoveka u Narodnom pozorištu Sombor, pa čak i same glumce na sceni, koji nisu uspeli da se ne nasmeju svojoj maestralnoj, urnebesnoj igri. Posle predstave nam ostaje pitanje ko je zapravo budala u ovom svetu punom budala. A pritom, Lane Gutović, Branislav Zeremski, Zoran Ćosić, Biljana Đurović, Nada Macanković, Bojan Žirović i Milan Tomić šapuću nam da jedan dan nedeljno uvek moramo odvojiti za budale. Čisto da bismo bili u balansu sa Univerzumom.

vecera-budala-somborski-maraton
Foto: Zvezdara Teatar

20:30

Mira Banjac – najzlatniji savremenik kojeg možemo imati

U foajeu Narodog pozorišta Sombor poslednjeg dana desila se promocija autorizovane biografije Mire Banjac „Ne daj se”, koju je godinama pisala novinarka i publicista Tatjana Nježić. Tokom 33 priče Mira je opisivala svoje teško detinjstvo, koje je provela bez roditelja, njen odlazak na Akademiju, život u Novom Sadu, 23 godine provedene u Srpskom narodnom pozorištu, pa zatim u Ateljeu 212. Prepričavala nam je kako je radila sa velikim ljudima tadašnjeg vremena, kako je za vreme Jugoslavije Srpsko narodno pozorište putovalo po celom svetu. Opisivala je svoj umetnički put, karijeru i posvećenost svim ulogama koje je igrala. Objasnila nam je zašto je bila posvećena i u stvarima koje nisu scena, uloga i umetnost.  Davala nam je krucijalne savete uz koje ćemo porasti, pružila nam je nadu, snagu i ulila poverenje da će sve na kraju biti u redu. Ostavila je utisak jednostavne žene koja je svesna da je jednostavnost najteža stvar na svetu. Mira Banjac je model životnog iskustva kojem trebamo da se do poda naklonimo svakog puta kada ga pomenemo.

mira-banjac-somborski-maraton
Foto: Nađa Repman

Na predstavljanju knjige u okviru Festivala evropskog filma Palić velika glumica je između ostalog rekla: „Uvek mi se činilo da mali život nije dovoljan za knjigu. Ja sam zaista vodila jedan mali život. Nikada nisam bila spektakularna glumica, živim jednostavno, ne idem na Maldive, nemam bazene, ali mi je lepo. Ovu knjigu radila je žena koja se vrlo dugo bavila mojim životom i to posvećeno i znalački. Uspela je da uhvati ono što jeste suština mog malog života i ja joj se s ljubavlju zahvaljujem. U mnogim intervijuima provlačila se jedna rečenica, kao neki moj moto: dok je meni mene. Ja sada znam da je to bilo u jednom periodu života kada sam zaista negde spoznavala sebe. Sada zaključujem: dok je meni vas drugih, vas publike. Vi drugi, vi prvi do mene, vi ste formirali moj život, hvala vam.”

Čovek u životu mora da nađe, da otkrije ravnotežu. Da znaš šta je u životu važno, šta je manje važno, gde treba više da se daš, gde treba da se potrošiš do kraja, gde ne smeš da se potrošiš...

22:30

Ovaj će biti drugačiji... Ili ovaj? Ili možda ovaj?

Na petom Hartefaktovom regionalnom konkursu za najbolji angažovani celovečernji dramski tekst 2017. godine pobednica je bila drama „Ovaj će biti drugačiji” Staše Bajac. Predsednik žirija Nebojša Bradić u obrazloženju odluke žirija naveo je: „Postdramska bajka 'Ovaj će biti drugačiji' suočava dnevne snove mladih žena sa istinom noćne more. U svetu spektakla, prihvaćenih modela potrošnje i poželjnog ponašanja maštanje o idealnom muškarcu sudara se sa mačizmom, mizoginijom, vulgarnim seksom i nasiljem. Posledice su gubitak iluzija i nasilje koje mlada žena čini kao odgovor na nasilje koje trpi. Ironični, povremeno cinično duhoviti, pogled na snove koji imaju probleme.” Motiv da ovu dramu napiše Staša Bajac je pronašla u devojci koja je zbog trendova tri puta operisala nos, kojoj frizer kleštima sređuje kosu i koja se noću budi od bolova zbog silikonskih grudi. Rediteljka Đurđa Tešić odlučila je da postavi ovaj komad na daske Ateljea 212, a da za glavne likove postavi Tamaru Dragičević, Anju Mandić i Milicu Janevski. Đurđa je na pitanje zašto je posstavila baš ovaj komad na scenu Ateljea 212 odgovorila: „Da li je moguće da su ideali koje devojke i muškarci sebi danas postavljaju danas toliko bedni i toliko surovo mali?”

00:30

Ko je ovde Kafka?

Kafka. Reč koja označava strah. Franc Kafka odbijao je da posmatra svet kroz prizmu masovnih pokreta, verovanja, rase, nacionalnosti ili čak rata. U njegovim delima nema ni traga od ličnog života. Isticao je činjenicu da pojedinac najbolje poznaje samog sebe i da pravu životnu bitku vodimo sa sopstvenom ličnošću i ljudima iz svog okruženja. Sa tim stavom, došao je i pred publiku 27. Pozorišnog maratona zajedno sa Državnim pozorištem „Ševčenko” iz Harkova u Ukrajini. U prvim minutima Kafkinog poslednjeg, nedovršenog dela „Zamak” vidimo da se ovo pozorište nije odlučilo na standardnu teatarsku formu, već je preko mešavine pantomime, modernizma i avangarde došlo do somborske publike. Uz haotičnu igru preispitivanja srednjovečnog zemljomera gospodina K. pratimo njegov put do seoskog zamka, koji je prepun straha. Međutim, on misli da svaki pojedinac na svetu vešto koristi svoje mehanizme odbrane kako se ne bi suočio sa strahom odmah, već kada prođe neko vreme u kojem bi taj strah iščezao sam od sebe. Alber Kami je upravo za knjigu „Zamak” u recenziji rekao: „Traganje za večnim ovde je brižljivo. A ovi nadahnuti automati, Kafkini junaci, daju nam istinsku sliku onoga što bismo bili kada bismo se odrekli svojih zadovoljstava i kad bismo se potpuno predali poniženjima božanstva.” Uz rasprostranjenu scenografiju, dobijamo utisak da Kafka nije samo prisutan na sceni, već se i udobno smestio na nekoj stolici, podbočio je jastuk i spreman je da nas sasluša zbog čega smo nezadovoljni, iako u osnovi ne poznajemo sami sebe, odnosno ne poznajemo ono sa čime igramo. Ukrajinski jezik zvuči dosta čudno na daskama koje život znače, ali to ne umanjuje utisak feomenalne igre mladog teatra koji je dosta hrabro izabrao da postavi upravo Franca Kafku ispred sebe kao najveći izazov.

tenor-na-zajam-somborski-maraton
Foto: Nađa Repman

02:30

Tenor na... opšti smeh

Poslednja predstava za večeras. Poslednja predstava ovogodišnjeg 27. Pozorišnog maratona. Pred proređenom somborskom publikom našla se domaća predstava, odnosno predstava Narodnog pozorišta Sombor „Tenor na zajam” . Dramu čuvenog Kena Ludviga prevela je i režirala Olja Đorđević, u čast velikog muzičara, čika Zokija Rakovića. Klasičan vodljiv po uzoru na brodvejski scenografski je potkovala Diana Radosavljević Milović, koja je na ovogodišnjem 48. fesivalu „Dani komedije” u Jagodini dobila nagradu.  Olja je kao glavnog lika Tita Merelija izabrala vrsnog Ninoslava Đorđevića, koji tokom priče umire na par sati i biva zamenjen drugim Titom Merelijom, odnosno njegovom bledom kopijom (Aleksandar Ristoski). Sve što je bilo potrebno jeste da Tito Mereli, koji je upravo stigao iz daleke Italije, otpeva svoj koncert pred željno čekanom publikom. Nažalost, on umire pred očima onoga kome je povereno „čuvanje” Merelija pre koncerta i jedino što preostaje jeste da se on sam pretvori u Tita i izađe pred veliki auditorijum. U čitavoj jurnjavi pojavljuju se žene obožavateljke, Merelijeva supruga, supruga drugog, novog Tita Merelija i sobar hotela u kom je smešten. Kada vrtlog fame dostigne svoj vrhunac, somborski sat otkucava 4 ujutru, a na scenu izlazi sobar (Nemanja Bakić) ovog puta obučen kao žena u ulozi Džulije, verne obožavateljke, a Džulija (Biljana Keskesenović) se presvukla u sobara, odnosno zamenili su uloge. Na opšti smeh svih, potpuno iznenađenje je vladalo i među glumcima na sceni i sam čin improvizacije, do čije ideje je verovatno došao Nemanja Bakić, te se pretvorio u komediju širokih razmera. Predstava se nije završila kako se inače završava, jer su glumci pozaboravljali replike, te su pokušavali da ih nadomeste sa upadicama poput: „Sad ti treba da kažeš ono što ja govorim i treba kao da se iznenadiš kada te on pogleda”. Smeh je gromko odjekivao somborskim pozorištem, a pri kraju predstave pridružili su se i drugi glumci, članovi ansambla Narodnog pozorišta Sombor kako bi prisustovali dodeli nagrada i uz, sada već tradicionalni, Cvetni udar zajedno sa ekipom predstave „Tenor na zajam” zatvorili festival.

dodela-nagrada-somborski-maraton
Dodela nagrada, Foto: Nađa Repman

NAGRADE

Glumac sezone 2018/2019

ALEKSANDAR RISTOSKI

Glumica sezone 2018/2019

DANICA GRUBAČKI

Nagrada „Iza kulisa”

DRAGANA GVARDIJAN

Nova upravnica Narodnog pozorišta Sombor, Bojana Kovačević, dodelila je priznanja glumcima koji su u protekloj sezoni na brojnim festivalima osvojili nagrade. Priznanja su uručena Ivani V. Jovanović, Srđanu Aleksiću, Saši Torlakoviću i Marku Markoviću.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste