HuP oko sveta: Češka

Naše pozorišno putovanje oko sveta konačno stiže u Evropu, tačnije u Češku, zemlju knedlički, odličnog piva i sandala na čarape. No, da se uozbiljimo malo, iako relativno mlada država, zbog svoje lokacije Češka je bila pod jakim uticajem kulture centralne Evrope, ali je i snažno uticala na nju. Hajde da vidimo kako se to razvijalo u slučaju pozorišta.

Nekada su se pod češkim pozorištem, kao i književnošću, smatrala samo dela napisana na češkom jeziku, danas kada se govori o ovim pojmovima uzima se u obzir sve što je nastalo na teritoriji čeških zemalja, pre svega Bohemije i Moravske.

Barokno pozorište u Češkom krumlovu

Kao što smo primetili u ranijim tekstovima počeci pozorišta se uglavnom vezuju za religijske obrede, što je bio slučaj i u Češkoj, pa se prvi tragovi performansa nalaze još u 12. veku. Upravo je religija imala ulogu u zaustavljanju razvoja češkog pozorišta u 14. veku, kada se pod uticajem Husita, izgubila veza sa ostatkom Evrope. Pod uticajem humanizma, češki teatar počinje svoj razvoj praktično ispočetka, i to sa Karlovog univerziteta u Pragu gde su prve predstave zabeležene još 1535. godine. U ovom periodu predstave su prvobitno izvođene na latinskom, a kasnije na češkom jeziku. Još jednom je religija imala snažan uticaj na društvo putem pozorišta u 17. veku, kada su se pod uticajem Jezuita igrale antireformističke predstave, što je za posledicu imalo zadržavanje katolicizma na ovim prostorima. Na prelazu u 18. vek češke zemlje su posećivale trupe iz Nemačke i Italije koje su prve donele operu, koja je do dana današnjeg ostala popularna u Češkoj.

Najstarije pozorište u Češkoj je Pozorište „Reduta” koje se kao mesto izvođenja predstava prvi put spominje 1608. godine, s toga se smatra najstarijom pozorišnom zgradom u centralnoj Evropi. Sve do 1733. i izgradnje prve prave scene, predstave su odigravale neredovno, 28. novembra ove godine počinje njegov zvanični rad. Prva opera na češkom jeziku „Zaljubljen u noć” (češ. „Zamilovaný ponocný“) autora Jana Tučeka, odigrana je u ovom pozorištu 1767. godine, a iste godine jedanaestogodišnji Volfgang Amadeus Mocart održao je koncert sa svojom sestrom Nanerl. Pozorište „Reduta” je danas jedna od scena Narodnog pozorišta u Brnu, i nalazi se na Zelenom trgu u ovom gradu.

Pozorište Reduta na Zelenom trgu, Brno

Prvo tzv. „kameno” pozorište u Pragu je Pozorište na Kocihu (češ. Divadlo v Kotcích), osnovano kao potpuno nemačko pozorište 1739. godine, jedina predstava na češkom jeziku odigrana je 1771. godine i to je bio prevod komada „Princ Honzik”. Ovo pozorište zatvoreno je 1783. godine.  

Iste godine otvoreno je još jedno prvobitno nemačko pozorište, Grofovo nacionalno pozorište (češ. Hraběcí Nosticovo divadlo), ali do kraja 18. veka na repertoaru su se našle i predstave na češkom jeziku kao i predstave čeških autora. Danas je ovo pozorište poznato pod nazivom Staleško pozorište (češ. Stavovské divadlo) i pripada Narodnom pozorištu u Pragu. Na repertoaru su drame, baleti i opere, sa naglaskom na Mocartove opere, s obzirom da je upravo Mocart dirigovao na premijeri opere „Don Đovani” 1787. godine u ovom pozorištu. Iz tog razloga su scene Mocartove posete Pragu u filmu „Amadeus” Miloša Formana snimane upravo u Staleškom pozorištu.

Enterijer Staleškog pozorišta

Od 1786. do 1789. godine u Pragu  je postojalo Kraljevsko-carsko patriotsko pozorište i osnovano je sa ciljem promocije čeških autora. U pitanju je bila drvena koliba koja se nalazila na današnjem Vaclavskom trgu. Zbog niskog kvaliteta predstava pozorište je brzo upalo u dugove, pa je zatvoreno i srušeno posle samo tri godine rada. Zatvaranje ovog pozorišta mnogi su videli kao pokušaj potiskivanja češkog jezika. Posle 1790. otvorena su brojna pozorišta, a predstave na češkom su izvođene u nekoliko njih, dok su predstave čeških autora izvođene ređe.

Još jedna bitan dođaj desio se u 18. veku, a to je osnivanje putujućih lutkarskih trupa, koje su uglavnom izvodile svoje predstave u manjim gradovima i selima. Jedan od istaknutijih lutkara tog vremena je Matej Kopecki, koji se smatra i jednom od najvažnijih ličnosti Češkog nacionalnog preporoda, a njegova porodica nastavila je da se bavi lutkarstvom do današnjih dana. Najstariji časopis koji se bavi lutkarstvom „Lutkar” pokrenut je u Pragu 1912. godine, dok je u istom gradu 1929. godine osnovana Međunarodna lutkarska unija, kao jedna od najstarijih profesionalnih pozorišnih organizacija.

Osnivanje Međunarodne lutkarske unije

Dolazimo, konačno, i do 19. veka, koji je i u Češkoj, kao i u mnogim drugim evropskim državama ključan za razvoj pozorišta koji je pratio podizanje nacionalne svesti. Oko 1825. godine Jozef Kajetan Til formulisao je Češki pozorišni program, pristupajući pozorištu kao instrumentu za obrazovanje naroda. Na njegov program pozvao se Ferdinand Bretislav Mikovec koji je težio promociji čeških autora i podizanju kvaliteta čeških predstava. Iz njegovih ideja nastaje zamisao o osnivanju vlastitog pozorišta, pa je 1850. godine oformljen odbor za osnivanje češkog Narodnog pozorišta. Na idejama Tilovog programa osnivana su i amaterska društva (prvo 1849.) koja su širila nacionalne ideje van Praga, iako po kvalitetu ispod profesionalnih pozorišta, njihov uticaj je bio vrlo jak, a popularnost velika.

Takozvano „Privremeno pozorište” (češ. Prozatímní divadlo) otvoreno je 1862. godine i predstavlja potpuno odvajanje češkog od nemačkog pozorišta, s obzirom da su predstave izvođene isključivo na češkom, i to čeških autora. Nakon nekoliko godina i praćenja evropskog modela rada primećen je i nagli skok u kvalitetu predstava. Istoričar, pisac i političar František Palacki položio je kamen temeljac za izgradnju zgrade Narodnog pozorišta 16. maja 1868. godine. Zgradu je po projektu arhitekte Jozefa Ziteka, izgradio František Havel, dok je izgradnja finansirana donacijama građana, najviše aristrokratije i samog cara Franca Josefa I. Narodno pozorište u Pragu svečano je otvoreno 11. juna 1881. izvođenjem opere „Libuše” Bedžiha Smetane. Posle samo dva meseca, tačnije 12. avgusta pozorište je izgorelo u požaru, tokom završnih radova. Reakcija ljudi je bila prilično brza, iznova su sakupljena sredstva, i pozorište je ponovo otvoreno 18. novembra 1883. godina izvođenjem iste predstave. Nakon otvaranja Privremeno pozorište je pripojeno Narodnom pozorištu. Osnivanje ovog pozorišta postalo je model za ostala pa je već 1884. otvoreno Narodno pozorište u Brnu, a kasnije i u Plzenu.   

Narodno pozorište Prag

Početkom 20. veka češko pozorište pratilo je moderne evropske tokove i održavalo visok kvalitet produkcije. Sticanjem nezavisnosti nakon Prvog svetskog rata stavljen je akcenat na razvoj pozorišta van glavnih centara Praga, Brna i Plzena, kao i na razvoj avangardne scene. Dok su velike kuće uglavnom izvodile klasike, i to ruske, pozorišta na avangardnoj sceni su istraživala nove pozorišne tehnike, promovišući levičarske, kasnije antifašističke ideje. Najznačajnija pozorišta tog vremena su Oslobođeno pozorište, Dada teatar, Pozorište D34, Pozorište Vlaste Buriana (koje 1939. godine postavilo i Nušićev komad „Dr.”).  Najpoznatiji autori ovog vremena su František Langer, Jirži Mahen, Karel Čapek i drugi.

Emil František Burian, upravnik Dada teatra i Pozorišta D34, je jedan od prvih koji je kombinovao projektovanje slika i reprodukciju muzike sa glumom, tzv Teatrograf.  Iz čega je njegov učenik Alfred Radok razvio pozorište Laterna Magika koje se smatra jednim od specifičnosti praškog pozorišta.

Laterna Magika

Tokom Drugog svetskog rata pozorišta u Češkoj su uglavnom izvodila klasike, što im je omogućavalo da prođu cenzuru, a istovremeno se nisu kompromitovala saradnjom sa Nacistima. Nakon rata, pozorišta su zatvorena i nacionalizovana, otvorena su tek 1948. kada je donet Zakon o pozorištima, kojim im je dodeljena uloga u promociji novog, komunističkog režima. Pritisak vlasti je oslabio nakon 1956. godine, i tokom ’60ih godina pozorišta u Češkoj doživljavaju možda i svoj vrhunac igrajući veliku ulogu u Praškom proleću 1968. godine. Tokom tog vremena dosta malih scena je formirano koja su bila zabranjivana ili premeštana na manje popularne lokacije. Jedno od najpoznatijih pozorišta nastalo u tom periodu je Pozorište Jara Cimrmana u Pragu.

Neuspehom Praškog proleća velika pozorišta su ponovo postala podanici režima. Iako je cenzura bila jaka u malim pozorištima i velike kuće su birale da igraju apolitične klasike, mala pozorišta su pokušavala da upute kritiku na sve moguće načine. Tokom „Plišane revolucije” pozorišta su igrala važnu ulogu kao mesta okupljanja dok su glumci putovali i širili ideju revolucije. Drugu polovinu 20. veka obeležili su autori poput Vaclava Havela (režirao je i u tadašnjoj SFRJ), Milana Kundere, Jiržija Suhog i drugih.

Predstava „Zabava na otvorenom”, Vaclav Havel

Nakon pada komunizma češka pozorišta su se vratila u moderne tokove, menjajući vlasničku strukturu još jednom. U Češkoj se održavaju mnogi važni pozorištni festivali: Međunarodni festival pozorišta (Plzen), Pozorišni svet (Brno), Festival opere (Prag), Let iznad lutkarskog gnezda (Prag) i mnogi drugi.

Neke od najznačajnih predstava kroz istoriju češkog pozorišta su:

• „Mariša” (češ. Maryša), drama braće Alojza i Viljema Mrštika iz 1894. godine, iste godine premijerno izvedena u Narodnom pozorištu u Pragu, doživela je opersku, baletsku i radio adaptaciju, a 1935. godine snimljen je i film u režiji Jozefa Rovenskog.
• „Fenjer” (češ. Lucerna), komad Alojza Jirašeka iz 1905, takođe iste godine premijerno izvedena u Pragu, najpoznatije je delo ovog autora i najigranija češka predstava svih vremena, doživela je opersku, radio i čak četiri filmske adaptacije.
• „Guslač ili bez ljutnje i bez svađe” (češ. Fidlovačka aneb Žádný hněv a žádná rvačka), predstava je Jozefa Kajetana Tila, premijerno odigrana u Staleškom pozorištu 1834. godine, u njoj se pojavljuje pesma „Gde je dom moj” (češ. Kde domov můj) koja je kasnije postala češka himna.
• „Avanture lukave lisice” (češ. Příhody lišky Bystroušky), opera Leoša Janačeka, premijerno izvedena u Brnu 1925. godine, jedna je od najigranijih opera u Češkoj, ali i van njenih granica. Muzika je inspirisana tradicionalnom moravskom muzikom, dok interpretacije variraju od dečije do tragedije.
• „Zabava na otvorenom” (češ. Zahradní slavnost), drama apsurda Vaclava Havela iz 1963. godine. Glavni lik je mladi, marljivi Hugo Pludek, koji postiže društveni napredak savršenom upotrebom praznih fraza.

Prema podacima iz 2010. godine u Češkoj su aktivna 145 pozorišta, sa više od 5 miliona posetilaca godišnje. Mnoga od njih izvode predstave sa prevodom na engleski, pa u nekoj narednoj poseti ovoj zemlji pre nego što degustirate češka piva možete pogledati i dobru predstavu, moja preporuka je Pozorište „Guska na konopcu” u Brnu, (češ. Divadlo Husa na provázku).

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste