HuPopedija: Nikola Simić

Milica Sučević
22. Sep 2022.

Svako ko čuje prepoznatljiv glas Duška Dugouška i brojne poznate uzrečice koje ovaj crtani lik izgovara, setiće se Nikole Simića. Pozajmio je svoj glas još mnogim likovima iz crtanih filmova koje smo voleli da gledamo. Odigrao je brojne filmske i televizijske uloge, a jedan deo svog glumačkog stvaralaštva posvetio je pozorištu, tačnije Jugoslovenskom dramskom pozorištu, odakle je sve krenulo i gde se sve i završilo.

Nikola Simić rođen je u Beogradu 1934. godine. U gimnazijskim danima otkriva svet glume preko dramske sekcije, a zatim upisuje Akademiju za pozorišnu umetnost, gde je diplomirao 1958. godine.

Svoju prvu pozorišnu ulogu odigraće još kao student 1957. godine u predstavi „Oklopni voz 14-69”. Od 1959. godine postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigraće svoje najzapaženije uloge. Najviše pozorišnih predstava odigrao je šezdesetih i sedamdesetih godina, među kojima se ističu „Danteova smrt” (1963), „Na rubu pameti” (1963), „San letnje noći” (1964), „Okovani Prometej” (1964), „Henrik IV” (1967), „Rat i mir u kafani Snefl (1970), „Dundo Maroje” (1976), „Limunacija” (1979), itd.

Nikola Simić je izraženo, silovito, načinio lik ratnog špekulanta i kalkulanta, koji blagosilja novac ljubavnom podlošću prvog reda.

Politika Ekspres, 1970, Milosav Mirković

Precizan u gestu i kretnji, vrlo usmeren kostimom i maskom, Nikola Simić, je sa lakoćom izlazio na kraj sa pisarom Vićom, načinivši od njega jednu neodoljivu komičnu spodobu uhvaćenu u raskoraku između značaja koji sebi pridaje i onoga šta  ta „petlovska glava” zaista jeste.

Politika 1969, Muharem Pervić

Godine 1971. premijerno je zaigrao u predstavi „Buba u uhu”, koju je igrao preko četrdeset godina. Zbog njegovih komičnih i virtuoznih scena pamte ga brojne generacije beogradske publike, ali i one širom Jugoslavije, gde je ova predstava u svojim gostovanjima stigla.

Milutin Mišić u kritici za Borbu, 1978. godine, zabeležio je sledeće o Simićevoj ulozi: „Sa prvim ulaskom Nikole Simića na scenu, u stvari, počinje ,Buba u uhu', kao da ste otvorili prozor i unutra je pokuljao svež vazduh. Od predstave do predstave to je nemirni povetarac, ljuta promaja ili neobuzdana oluja. Treba pažljivo posmatrati njegov prvi ulazak na scenu: kao rasni tragač posle par reakcija gledališta namirisaće kakva publika sedi u sali, posle nekoliko gegova doviknuće partnerima kojim ritmom treba krenuti.”

U NIN-u, sedam godina ranije, povodom premijere, Vladimir Stamenković, u svojoj kritici piše: „Nikola Simić se pojavio u teškoj dvostrukoj ulozi: igrajući naizmenično, čas jednog gospodina iz velikog sveta, a čas jednog pijanog hotelskog slugu. On nam je još jednom pokazao da je neobično suptilan glumac sa velikom moći transformacije, s fizičkom elastičnošću, koja se može graničiti sa akrobatikom.”

Devedesetih godina je igrao samo nekoliko predstava, ali se u tom periodu posvetio stvaranju poznatih i upečatljivih televizijskih uloga.

Godine 2000. igraće u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Čekajući Godoa". Povodom premijernog izvođenja, u Borbi, Milutin Mišić je zabeležio: „Nikola Simić je sa obezljuđenim Pocovim cinizmom u prvoj pojavi najavio, a u drugoj, kao onemoćali starac, i pokazao kako bi trebalo igrati ovakvog klasika avangarde."

Sledećih godina odigraće predstave „Pseći valcer” (JDP), „Henrik IV” (Atelje 212), „Skakavci” (JDP), „Kandid i optimizam” (JPD) i „Producenti” (Pozorište na Terazijama).

Dobitnik je i brojnih nagrada, među kojim se ističu Sterijina nagrada za ulogu u predstavi „Dundo Maroje”, više statueta Ćuran za uloge u predstavama „Buba u uhu”, „Dundo Maroje” i „Limunacija”. Dobitnik je Nušićeve nagrade za životno delo, kao i nagrade Zlatni ćuran 2006. godine za životno delo – glumcu komičaru.

Preminuo je 2014. godine, kad je poslednji put i odigrana najdugovečnija predstava ovih prostora. „Igrali smo Bubu čak 43 godine, takvim trajanjem kod nas ne može da se pohvali nijedna predstava, a verovatno je i u svetu malo takvih. Svi smo tužni, ceo ansambl predastave, jer ćemo morati da prekinemo igranje te naše Bube”, izavila je te godine Rada Đuričin. Iste godine spuštena je poslednji put zavesa na ovu predstavu. 

Izvor/foto: Muzej pozorišne umetnosti

 

 



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste