HuPopedija: Osnivanje Baleta u Srbiji

Danica Milanović
04. apr 2021.

Drugi deo serijala o osnivanju umetničkih jedinica Opere i Baleta, a u sklopu rubrike HuPopedija, donosi vam priču o razvojnom putu baletske igre od klasičnog ruskog, pa sve do modernog baleta.

Balet se, kao i Opera, razvio iz engleskog pozorišnog oblika maske, dok je svoju formu ostvario kroz renesansno delovanje u Italiji na prelazu iz XVI u XVII vek. Istovetno Operi, u početku je bio rezervisan za državnu elitu, koja je prisustvovala baletskim izvedbama na dvorskim zabavama. Posredstvom Katarine Mediči, italijanske aristokratkinje koja se udala za francuskog kralja Henrija II, baletska igra se dalje modifikovala u duhu francuske kulture. Prvi pravi balet, „Kraljičin komični balet” u kompoziciji italijanskog violiniste Baltazarinija, izveden je na dvoru Anrija III 1581. godine. Ipak, Balet je umetničku autonomiju stekao tek krajem XVII veka, do kada je smatran „sluškinjom” Opere, zato što se izvodio u svojstvu opuštanja auditorijuma između napetih operskih činova. Za novostvoreni status bio je zaslužan francuski kralj Luj XIV, koji se aktivno bavio baletom. Na ovim, pre svega institucionalnim osnovama Francuske, poput Pariske opere, nastao je klasičan balet kakav danas poznajemo.

hupopedija-osnivanje-baleta-u-srbiji1
Konstantin Kostjukov u baletu „Grk Zorba” SNP-a

Za razvoj baleta u Srbiji značajna je ipak bila ruska baletska tradicija. Naime, pre početka XX veka, balet je u Rusiji važio za izuzetno prefinjen vid umetničkog izražavanja, čija se tradicija negovala u najvažnijim teatrima te zemlje. S promenom državnog režima krajem Prvog svetskog rata, on je okarakterisan kao statusni simbol carizma, te ga je nova elita proglasila nepoželjnim. Beograd je tada primio umetnike-imigrante, što se pokazalo esencijalnim za stvaranje Baleta i Opere u okviru Narodnog pozorišta u Beogradu. Do tog trenutka, kako beogradska, tako i novosadska scena imale su priliku da sporadično ugoste nekolicinu baletskih trupa, od kojih je nastup nemačke trupe „Trauer Lust-Sing-spiele und Ballet” u Novom Sadu krajem XIX veka ostao i pribeležen.

hupopedija-osnivanje-baleta-u-srbiji2Krem de la krem Boljšoj teatra iz Moskve, Imperatorskog Marijinskog teatra i Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva, u okviru Narodnog pozorišta u Beogradu, oformio je baletski ansambl početkom 20-ih godina. Profesionalne baletske igračice prvi put su se na Velikoj sceni pojavile u operi „Evgenije Onjegin”, a svega tri godine kasnije, 22. januara 1923. godine, umetnička jedinica Baleta ozvaničena je prvom celovečernjom predstavom - „Krcko Oraščić” Čajkovskog. Za ovaj korak zaslužna je Jelena Poljakova, koreografkinja i upravnica Baleta, koja je inicirala i osnivanje Glumačko-baletske škole 1920. godine pri Narodnom pozorištu. Škola, koja je radila do 1927. godine, iznedrila je grupu „Balet-plastika”, koju su sačinjavale prve srpske balerine: Sonja Stanisavljević, Anica Prelić i Nata Milošević. I uprkos postojanoj tradiciji klasičnog baleta koju je negovala, Poljakova se oprobala u postavljanju modernog baleta „Le Balai du valet” u kompoziciji Miloja Milojevića, a na libreto Marka Ristića. Ovo je ujedno bila i prva vaninstitucionalna baletska postavka. Druga veoma važna ličnost ruskog baleta za Srbiju bila je Nina Kirsanova, koja je, uprkos blistavoj evropskoj karijeri, odlučila da se vrati u Narodno pozorište početkom 30-ih godina XX veka, gde je postala šef baleta, rediteljka i koreografkinja. Tokom njenog mandata, Balet je ostvario svoje prvo inostrano gostovanje, u Atini.

Novi Sad je pratio tendencije baletske igre u Beogradu, te su često prvaci ruskog Baleta gostovali u SNP-u. Klemens Klemenčić, koreograf, reditelj i pevač, stvarao je sa ciljem osnivanja Baleta kao umetničke jedinice, zbog čega je i napravio prve pomake pripremajući koreografske tačke za opere, operete i komade sa pevanjem. Ipak, do osnivanja baletske jedinice Srpskog narodnog pozoršta došlo je tek po okončanju Drugog svetskog rata. Sa druge strane, međuratni period Narodnog pozorišta su, osim postavki vanvremenskih dela poput „Kopelije” (1924), „Labudovog jezer”a (1925) i „Uspavane lepotice” (1927), obeležile i premijere domaćih kompozitora: „Licitarsko srce” Krešimira Baranovića (1927), „Oganj u planini” Alfreda Pordesa (1941), „Simfonijsko kolo” Svetomira Nastasijevića (1942), kao i mnoge druge.

hupopedija-osnivanje-baleta-u-srbiji3
„Jezik zidova”, Forum za novi ples

Godina 1947. za Srpsko narodno pozorište i Narodno pozorište u Beogradu značila je preoblikovanje statusa baletske igre u ovim institucijama. Naime, tadašnje Vojvođansko narodno pozorište osnovalo je Baletski odsek, koji je pretočen u Srednju baletsku školu za obučavanje budućih kadrova. Ipak, Balet kao umetnička jedinica u okviru SNP-a zvanično je nastao tek 1950. godine, nakon što su tadašnji upravnik pozorišta Jovan Konjović i Margita Debeljak primili 24 člana folklorne grupe umetničkog ansambla Centralnog doma JNA iz Beograda. Ovu grupu predvodila je Marina Olenjina, ruska balerina, koja je tada postala šef, koreograf i pedagog Baleta. Prva predstava izvedena u ovom sastavu bila je „Šeherezada”, Rimskog-Korsakova. Beogradu je 1947. godina donela novu postavku baleta „Ohridska legenda” Margarite Froman, koji danas nosi titulu najizvođenijeg nacionalnog baleta.

Srpsko narodno pozorište utemeljilo je svoju baletsku tradiciju 8. januara 1955. godine, kada je prvi put izvedeno „Labudovo jezero” Čajkovskog, i to u sastavu prve diplomirane generacije Baletske škole. Tokom 70-ih godina, ova teatarska kuća negovala je i tradiciju dečijeg teatra, te je kreirala baletske produkcije za najmlađu publiku, od kojih su popularnije: „Crvenkapa Hartiga, „Petar Pan” Bjelinskog, i „Maks i Moris” Rosinija.

hupopedija-osnivanje-baleta-u-srbiji4
„Carevo novo odelo”, Bitef dance company

Krajem devedesetih godina osećala se potreba za oživljavanjem kulturne tradicije koja je u tom trenutku stagnirala, te dolazi do brojnih inicijativa umetnika sa ciljem iznalaženja novih formata kulturne prakse. Izuzetak je bila Opera i teatar „Madlenianum”, koja je svoj repertoar usmerila ka klasicima, poput „Orfeja u podzemlju” Bendžamina Britna, koji je premijerno izveden 1999. godine i time obeležio začetak Baleta kao umetničke jedinice u okviru navedenog pozorišta. Podjedinica Baleta SNP-a, „Forum za novi ples”, osnovana je 2002. godine sa nešto drugačijim pristupom. Naime, „Forum za novi ples” nastao je sa idejom istraživanja savremenog plesnog i pozorišnog izraza, a sa akcentom na mladim stvaraocima. Delovao je do 2016. godine i za to vreme organizovane su brojne radionice i predavanja u okviru kojih su neafirmisani umetnici dobili priliku da promišljaju o igri u kontekstu modernog sveta. Druga veoma uspešna inicijativa ovog tipa jeste Bitef dens kompanija, oformljena 2009. godine, koja predstavlja prvu trupu savremene igre u Srbiji koja je vezana za instituciju kulture, odnosno Bitef teatar. Do sada je ostvarila značajan broj plesnih produkcija, što je jasan pokazatelj želje umetnika da streme ka novim izrazima i formama i preispituju postojeće granice plesne igre.

Izvori:

Istorija pozorišta, Ronald Harvud
Balet - od igre do scenske umetnosti, M. Jovanović
Monografija „Forum za novi ples”
https://www.narodnopozoriste.rs/sr/istorijat-balet
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/3870224/kosmopolitski-sjaj-beogradskog-belog-baleta-.html
https://www.snp.org.rs/?page_id=3146
https://teatar.bitef.rs/Bitef-Dance-company/414/O-kompaniji.shtml



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste