Kulturna istorija Kragujevca je duga i izuzetno bogata. Kao nekadašnja prestonica Srbije i makroregionalni centar, grad je uvek bio u centru pažnje javnosti, i jedna od osnovnih asocijacija na Kragujevac je kulturna renesansa koja se u njemu dogodila u devetnaestom veku. Pored Liceja, prve gimnazije u Srbiji i ostalih institucija koje su osnovane u to vreme, ono na šta je ovaj grad posebno ponosan je prvo pozorište. Dolazak Joakima Vujića u Kragujevac pokrenuo je pozorišni život koji se nikada nije ugasio i svakom godinom stvarala se tradicija koja je sada duga skoro dvesta godina. Iako svakako imponuje činjenica da imamo tako staru teatarsku kuću, to je pred naše pozorište stavilo i obavezu da se mora držati klasičnog repertoara, i da se pozorišnom umetnošću mora baviti na tradicionalan način.
Takvim repertoarom je veliki deo pozorišne publike zadovoljen, ali značajan deo potencijalnih gledalaca, pre svega mlađe generacije, ostao je bez repertoara njima primerenog i interesantnog. Ovog leta održan je prvi festival ''BAŠTeAtar'' i imali smo priliku da se uverimo koliko je mladima potrebno pozorište koje je neposredno, interaktivno i dinamično jer je njihov život upravo takav.
Još za vreme festivala nastala je ideja o osnivanju novog pozorišta koje bi se bavilo dramskim tekstovima na način koji je blizak mlađoj populaciji, kao i postdramskim pozorištem sa kojim kragujevačka publika skoro da nije ni upoznata. ''Savremeno pozorište Kragujevac'' osnovano je 18. decembra 2018. godine kao profesinalna scena pri ''Domu omladine'' i time je ozvaničen početak rada pozorišne kuće čiji je cilj afirmacija i promocija modernog evropskog teatra.
Savremena književnost, pa samim tim i savremna drama, u nedovoljnoj meri je zastupljena u formalnom obrazovanju mladih ljudi. S jedne strane to je razumljivo jer je to štivo koje je previše novo da bi prošlo sud vremena, ali sa druge strane, upravo to je način da se književnost i umetnost uopšte predstavi mladima kao nešto što je jednako zanimljivo kao neki dostupniji a manje kvalitetni sadržaji, a daleko korisnije za njihov razvoj.
Takođe, mladi ljudi klasičnu književnost doživljavaju kao nešto prevaziđeno i nedovoljno interesantno jer se ona kod nas uglavnom promišlja i prikazuje na staromodan način i zbog toga ne mogu da se prepoznaju u njoj, a samim tim, ni da čuju važne poruke koje ta dela nose. Vreme klasičnih uprizorenja je odavno prošlo. Savremene generacije žele da čuju kritički stav i da u klasičnim delima osete svežu krv i nešto što će ih naterati da o odgledanoj predstavi još jednom razmisle nakon njenog završetka, a ne da je zaborave čim se aplauz završi. Pored animiranja mladih da dolaze u pozorište, što je jedan od osnovnih ciljeva Savremenog pozorišta Kragujevac, želimo da pozorište odvedemo kod njih i da im pokažemo da ono ima razne forme i da ne podrazumeva samo dvočasovno pasivno sedenje u pozorišnim salama, već da se ono može desiti svuda i da može biti itekako interaktivno i živo. Potrebno je približiti im pozorišnu umetnost kroz kontekst koji je njima kao predstavnicima modernog doba interesantniji i razumljiviji. Zato ćemo veliki deo svojih aktivnosti posvetiti afirmaciji Ambijentalnog pozorišta i upoznati mlade sa svim oblicima pozorišta koji bi njihovim čulima bili primamljiviji. Veoma je važno obrisati granicu između umetnosti i života, a ovakav odnos prema prostoru i način njegovog korišćenja razara pozorišnu iluziju, jer samim tim što izvođači i gledaoci nisu podeljeni rampom, nego se nalaze na istom prostoru, stvara se mogućnost interakcije između njih, kao i između samih gledalaca, kroz proces primanja i davanja, odnosno zajedničkog učešća u predstavi u istom okruženju. Scenski prostor postaje elastičan, a samim tim i veoma dinamičan i direktno budi radoznalost i održava potpunu koncentarciju gledalaca.
Uključivanje svih mladih ljudi u stvaranje pozorišnog čina, bilo da su oni umetnički nadareni ili ne, bio bi princip rada Savremenog pozorišta Kragujevac. Pored redovnog repertoara koji bi zahtevao nedvosmislen umetnički kvalitet, trudili bismo se da u što većoj meri organizujemo radionice i predavanja koje bi mlade upoznale sa savremnom dramom i pozorištem i od njih zahtevale aktivno učešće, jer publika koja je uključena u sam čin pozorišnog stvaranja je sasvim sigurna publika, a ona koja se pribavlja marketinškim putem je , kako je iskustvo pokazalo, itekako promenljiva i nesigurna. Takođe, želimo da otvorimo vrata za saradnju studentima FILUMA, kao i mladim likovnim umetnicima, vajarima, dizajnerima time što ćemo organizovati izložbe, jer će zbog funkcionalnosti prostora biti moguće od njega napraviti i galeriju. Voleli bismo da povremeno organizujemo otvorene diskusije sa publikom kako bismo čuli njihove ideje kako da unapredimo svoj rad i šta još možemo da uvrstimo u svoje aktivnosti, kao i njihova mišljenja o unapređenju kulturne scene na nivou grada.
Ključno u radu Savremenog pozorišta Kragujevac bilo bi privlačenje mladih stvaralaca, pre svega Kragujevčana koji su još uvek studenti umetničkih fakulteta ili već rade u drugim gradovima, jer su oni ogroman potencijal koji grad mora da iskoristi. Preko trideset glumaca, više reditelja, dramaturga, kompozitora, producenata želi da svoj rad posveti pozorištu kakvo ih se tiče i predstavi se svom gradu. Organizovali bismo i usko stručne radionice koje bi služile edukaciji mladih glumaca i studenata glume i približile im pristup pozorišnoj umetnosti koji još uvek nije uključen u formalno pozorišno obrazovanje. Kao voditelje tih radionica trudili bismo se da dovedemo najinteresantnije i nejeminentnije stvaraoce iz regiona. Potrudili bismo se da dovedemo i mlade reditelje i organizujemo višednevne rediteljske radionice po uzoru na one koje se organizuju u evropskim teatrima, nakon kojih bi oni koji imaju najbolje ideje dobili priliku da rade u pozorištu. Svake godine bismo organizovali konkurs za neizvođenu dramu i garantovali bismo pobedniku izvođenje u narednoj pozorišnoj sezoni. Takođe, planiramo i projekcije predstava najvećih pozorišnih stvaralaca današnjice kao najbolji način upoznavanja mladih sa savremenim tendencijama, pre svegu u evropskom pozorištu.
Želeli bismo da Savremeno pozorište Kragujevac bude i žanrovski raznoliko. To bi, naravno, podrazumevalo podžanrove postmodernog pozorišta jer to je pravac koji želimo da pratimo. Mislimo da bi se mladoj kragujevačkoj publici svidelo dokumentarno pozorište jer ono u velikoj meri podseća na film, a film je danas mnogo popularniji medij od pozorišta. Već smo pomenuli ambijentalno pozorište i sve prednosti koje ono ima. Takođe, mislimo da bi našoj publici bilo zanimljivo i kada bi u svoj program uvrstili i performanse, hepeninge, muzičke predstave koje bi promovisale kvalitetnu popularnu muziku kao i još mnoge žanrove. Rad Savremnog pozorišta Kragujevac zasnivao bi se na šest osnovnih tačaka: • Afirmacija mladih stvaralaca • Izmeštanje pozorišta iz pozorišnih sala i klasičnih pozorišnih prostora • Aktivno učešće gledalaca u pozorišnom činu • Animiranje mlade publike • Upoznavanje publike sa novim pozorišnim žanrovima • Afirmacija savremenog evropskog teatra
