Bilbord

Snažnim potezima četkice, Ketlin slika po belom platnu dok bes kulja iz njenog tela i razara je. Svaki delić ljutnje izražen je kroz umetničko delo koje privlači pozornost dominantnom, intezivnom, temperamentnom bojom vatre i krvi - crvenom. Zatečena je i u neverici... Zbog prokletog permanentnog mastila na čelu njenog dečka Endija, koji ga je deklarisao kao „hodajuću reklamu“, celokupni događaj preovladao je uvukavši se u nasjtinije pore njihovih života i emocija. Ona ga, kao osvetu, pred drugima izvodi, kao eksponat, kao delo, kako bi mu dokazala apsurdnost njegovog čina. Postavlja ga na stub srama, gde se hiljade osuđujućih očiju uprte u njega zgražavaju.

Svetla na pozornici su prigušena dok u pozadini tutnje krupne kapi kiše. Na sceni je sada prikazana njihova ljubav i mladalačko sanjarenje zaljubljenog para dok ih obmanjuju nežni tonovi muzičke grupe „Bitlsi“ pesmom „I want you (She’so heavy)“. Pričaju o zajedničkom životu, ljubavi, idealnoj prosidbi. Na krilima ljubavi njihov dan prolazi u lenjosti. Sve je to prošlost koje se priseća Endi dok pokušava da shvati razlog besa njegove devojke. Kako to da ni ona ni Dejmon nemaju razumevanja za njegovu odluku? On je taj koji je nasamario sistem. On je taj koji će neradom da zaradi novac. Njegov ponos je ništa naspram ljubavi koju on oseća prema Ketlin. Ali, to je mač sa dve oštrice. On žrtvuje sebe nesvestan poniženja, iako ima anksiznost pred publikom. Umerena doza ironičnosti prikazana je njegovim strahom od osude i  javnog nastupa, a uprkos tome ipak je istetovirao logo firme „Questa“.

Sram, stid i pokajanje vladaju poslednjom scenom. Dok snažno svetlo obasjava njegovo eksponirano telo, Ketlin ga publici predstavlja sa mikrofonom u jednoj ruci, dok u drugoj drži četkicu za slikanje. Ona grubim potezima šara po njegovom telu glasno pitajući ga koliko košta koji deo dok joj se oči pune suzama. Crveni tragovi kivno naneseni od stopala, preko grudi, do obraza. „Koliko košta obraz?“. Ali, obraz nema cenu. Dostojanstvo nema cenu.

Predstava „Bilbord“ Majkla Vukadinovića verno prikazuje današnjicu robovanja sistemu.  Ukaljan obraz, nemoralni postupak i pregaženo dostojanstvo, a sve zarad ekonomskog napretka. Zar je potrebno žrtvovati svoj ponos radi života o kakvom se sanja? Zar smo došli i do toga da je našu čast moguće kupiti? Tri aktera koja su svojom sjajnom glumom dočarala ove probleme su Ivan Đurić (Endi), Marija Medenica (Ketlin) i Strahinja Bojović (Dejmon).
Endi svoju tetovažu opravdava rečima da je to uradio kako bi zaprosio Ketlin.

Njegov kostim je tokom predstave limitiran na običnu pidžamu, čime nam pokazuje svoju komfornost i lagodnost; neopterećenost svojim postupkom, a kasnije saznajemo da je i dao otkaz na poslu. Celokupna pozornica obiluje jednostavnošću. Belina i konvencionalnost nameštaja verno prikazuju oskudni život dvoje poletnih umetnika koji se u besparici trude da prežive.

Blagi krešendo muzičke numere „Carry that weight“ zatvara scenu. Demon tetovaže će opsedati Endija doživotno. To je teret s kojim će morati da živi svakodnevno. Sad je vreme da konačno preuzme odgovornost za svoj postupak i živi sa tim.

Foto: Branislav Lučić/snp.org.rs