Čekajući kraj partije

POZORIŠTE PRIMORANIH

Jednom je moralo da se desi, da se zastane pred ukočenošću života mog kosovskog komšiluka, da  se zaprepastimo pred obustavljenom egzistencijom čitave jedne male civilizacije (naziv zajednice pozat autoru). Ujedinjene u čekanju.  Dovedeni do ivice statičnosti, iz predapokaliptičnog stanja ubedili su ih da nada ne umire poslednja, već da poslednja ubija. Njihova volja da budu bezvoljni poprima kolosalne razmere i oni postaju odlučni da ne donose nikakve odluke. I sačekaju.  Još malo.

Nošen idejom da je tragediju zamenila farsa Beket je zakovitlao egzistenciju u pesak i osušeno stablo. Mi smo našeg čoveka oteli iz farse i gromopucno ga strmeknuli u tragičko vašarište. Okovali ga blatom i dobili sam realitet života u istinitom prostoru. Onda je i predstava morala da izađe sa scene napolje, na samo mesto nesreće. Negovoreća priroda, nastala nakon što je čovekovu ...