Dundo Maroje

Renesansnu komediju Marina Držića reditelj Kokan Mladenović postavio je u formi „pozorišta u pozorištu. Glumci kruševačkog ansambla stvaraju likove zatvorenika i čuvara u Kazneno-popravnom zavodu u Kruševcu koji igraju Držićevog „Dunda Marojа“. Овај osobeni i provokativni rediteljski postupak označava drugačiji pristup u tumačenju klasične komediografije, koji nadgradjuje komičke vrednosti teksta, naročito na polju komedije situacije. Mladenovićev „Dundo Maroje“ je blještavi primer nepretencioznosti, čistog zabavljačkog teatra. Autori vešto, domišljato i razigrano pronalaze najrazličitije načine da zasmeju publiku, bez mistifikacija, nasilnih umetničkih ambicija i visokoparnih metafora. Sve je podređeno igri i zabavi, kristalizovanom ludizmu koji predstavlja odu životu i pozorištu.