Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Gospođa ministarka


0.0

Broj ocena: 0;




Gospođa ministarka

Premijera: 24. jan 2014.
Pisac: Branislav Nušić, Režija: Radoslav Milenković

Igraju:

Živka, ministarka: Lidija Stevanović
Čeda Urošević, zet: Jugoslav Krajnov
Ujka Vasa: Aleksandar Gajin
Dara, kći: Bojana Milanović / Jovana Mišković
Anka, služavka: Sanja Ristić Krajnov / Alisa Lacko
Raka, sinčić: Marko Savković
Pera, pisar iz administrativnog odeljenja: Predrag Momčilović 
Dr Ninković, sekretar Min. spoljnih poslova: Marko Savić
Gospa Nata: Ljubica Rakić
Pera Kalenić: Milovan Filipović
Rista Todorović, kožarski trgovac: Milorad Kapor
Učiteljica engleskog jezika: Jelena Antonijević
Soja, raspuštenica: Gordana Jošić Gajin
Tetka Daca: Tijana Maksimović
Hristina, Dacina kćerka: Višnja Obradović
Jovan Pop-Arsin: Miroslav Fabri
Tetka Savka: Gordana Kamenarović
Tetka Panta: Olivera Stamenković
Mila, Pantina kćerka: Maja Nikolić
Teča Jakov: Dragomir Pešić
Statisti: Slavenko Stupić, Dragan Šušnjar, Slaviša Amidžić, Stevan Hemun

Scenograf: Daniela Dimitrovska, Kostimograf: Jasna Badnjarević, Asistent režije: Mia Knežević, Producent: Elizabeta Fabri, Fotograf: Srđan Đurić



…Mnogo je teže, međutim, tražiti i naći materijal u maloj sredini, u onome društvu, među onim ljudima, koji nemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije životne, pa bilo naviše ili naniže; među onim ljudima koji nemaju snage da budu dobri, ali ih tako isto nemaju ni hrabrosti da budu među onim ljudima koji su vezani i sputani sitnim obzirima, koji robuju zastarelim tradicijama i čije je sve biće sazdano iz malodušnosti. Život te sredine teče jednolično i odmereno, kao šetalica na zidnome satu; pokreti te sredine su mali, tihi, bez uzbuđenja, bez velikih brazda, bez jačih tragova, kao oni blagi talasići koji kruže po ustajaloj vodi kad na površinu njenu padne tičje perce.

U toj maloj sredini nema bura, nema nepogoda, nema zemljotresa, ni požara; ta sredina je ograđena debelim zidom od oluja i vihora koji vitlaju kroz društvo. Ona živi u svojim sobama, ulica je za nju strani svet, inostranstvo, za nju su događaji koji uzbuđuju kontinente samo novinarska lektira.

Pera dobio klasu, Đoka se razboleo, Steva položio ispite, Jova premešten, gospa Mica kupila novu spavaću sobu, gospa Savka ošišala ko su, gospa Julka pravi novu haljinu od krep-de-šina, prija-Maci izgoreo kuglov, a prija Anka izljubila na friše-fire sto sedamdeset dinara. Eto, to su senzacije, to emocije, to događaji male sredine.

I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sredine, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži.

Branislav Nušić, iz „Predgovora za Gospođu ministarku