Jami Distrikt

Fantom Slobode, ali ne onaj nadrealistički Bunjuelov, već onaj Džonijev, što nas vodi Ravno do Dna, protutnjao je sinoć Pozorjem.. tri glumice, dva muzičara, narator(ka), video bim su bili dovoljni za urenebesnu, žestoku, grotesknu, ironičnu ali i iskrenu i poštenu predstavu.. brojevi dovoljno govore: za nešto više od godinu dana - 38 izvođenja u 8 zemalja i 12 nagrada.. kupiše me na mah, čim zakoračih na pozornicu (na njoj je bilo gledalište), njih tri dočekuju publiku u kostimima majmuna, naćulih uši ne bi li čuo Zaratustrinu besedu (nema), osvrnuh se ne bi li video Monument, ili barem Stećak (nema), bina prazna tu i tamo neka stolica, basista okida kvinte, nešto se malo dobošari, i poče, pričaju majmuni o poslovima što ih obavljaju u Jameni, i o onom što su bile pre.. dok ih nisu ubedili da nismo isto.. čist, nepatvoreni rokenrol bato, i to ne iz vremena kada je Rock Bio Mlad, već od onomad kada je bio Revolucija i Pobuna.. nači imamo Srpski, Hrvatski i Bošnjački Element, nema imena, a i za koji će nam - bitno je da smo Srbi, Hrvati i Bošnjaci i da štagod ko o tome mislio Mi Nismo fuckin' Isto, mmcu nam krvavu, da nam.. a, krvi je bilo onako baš (plaho, uistinu) domaćinski: em se brojala krvna zrnca, pa se i donirala (iz nacionalnih pobuda), pa se posle i prolivala (ma ima je pa proliva), jebeš krv ako nije etnički čista - ma neću ni da je primim, tu četničku, balijsku i ustašku.. pa je onda usledila prozivka: ma nema koga se Milena Bogavac nije setila, i spomenula ga poimence.. auu i psovki je bilo, jedno pešes minuta citiranih sa internet portala.. ružne behu, zgrozio se publikum, vilice im se ukočile, valunzi obuzeli.. užast.. ma nije to baš tako.. jok i nije - gore je: Milenijumski Đikani, Kozojebi i Šokci po internetima odavno vode ratove, na klik daleko od njihovih roditelja, baba i deda, koji se zaludno nadaju da će u pozorištu ponovo videti scenu u kojoj su se dvoje upoznali pa posle uzeli.. axa, Prohujalo je to Sa Vihorom, još onomad kad su Stounsi objavili Endži. i tako je to bilo do kraja, okrenuo se točak evolucije nazad, pa je od onih koje su bile Majka, Učiteljica i Studentkinja, nastali Majmuni, koji rade 18 sati u pelenama za 300€ (600 konvertibilnih maraka ej) u Parku Jamena, koji je odlukom Saveta Bezbednosti UN na 99 godina dat na upravljanje multinacionalnoj kompaniji.. Milena Bogavac je sve ovo (a još i mnogo više) odlično primetila, a Kokan Mladenović fenomenalno sproveo u delo, ali bez Jelene Graovac (Hrvatska ona tisućletna), Isidore Simijonović (Srbija, šta drugo nego Majka) i Nine Nešković (Bosna, gizdava ba), koje su po sistemu - štazna dete šta je sto kila, uzme i nosi, ova predstava ne bi bila moguća.. msm, ovo je barem za orden Narodnog Heroja, kamo li za Steriju..