Kirija

Nušić je „Kiriju“ nazvao i „Šala u jednom činu“.

Da li je to danas šala, da li je to ikad bila šala?

Kad sam se, ponovo, po ko zna koji put našao pred „Kirijom“, upitao sam se; kako bi čitava Nušićeva igra izgledala danas?

Šta bi bilo sa porodicom, koja živi, tako kako živi i kod Nušića i u ovoj adaptaciji?

Ima li danas ljudi, koji, radeći pošteno i čestito, (ako imaju posao), ne mogu da sastave kraj s krajem, da prežive, da kao  Nušićevi junaci, ne mogu da plate kiriju?

Šta oni treba da rade?

Kako da sačuvaju svoju porodicu, ako je imaju? Ako se već nije raspala?

Treba li da se bune, štrajkuju, kradu, ubijaju…? Da seku sopstvene prste?

I tako, razmišljajući o svemu tome i o Nušićevoj „Šali“ – nastao je ovaj rukopis.

Od Nušića sam, logično, zadržao sve što sam mogao.

Ipak, možda se malo otelo, možda je sve više nego šala.

Jer Nušić je uvek Nušić!

Radoslav Zlatan Dorić