Ko je ugasio svetlo

„Ko je ugasio svetlo“ je satira i sâm naziv predstavlja mrak u kome se naša zemlja nalazi. Tekst je napisan po motivima dela „Ne možemo i nećemo da platimo“ koje je napisao Dario Fo. Glavni junaci predstave su porodice Golubović i Popadić. Smejući se njima mi se smejemo sebi i svojoj bedi, svom osećaju nemoći i arogantnosti političara -- jedino što nam preostaje jeste da se smejemo ili da plačemo. 

Inspiraciju za tekst nije bilo teško naći, dovoljno je bilo pogledati oko sebe. 

Stalno nas ubeđuju kako plate rastu, kako ćemo za samo dve godine živeti bolje a niko ne govori o sadašnjosti; svaka vlast prebacuje odgovornost na onu prethodnu i tako u krug. Hteo sam da prikažem stav mladih ljudi koji ne žele prazna obećanja i koje strpljenje izdaje. Mi želimo da ostanemo u Srbiji ali ne želimo dobijanje posla preko partijske knjižice komunalnu policiju koja izigrava crnokošuljaše, razne grobare, keramičare, partijske preletače i mnoge druge. 

Verujemo u slobodu medija i slobodu izražavanja i smatramo da je to sama suština bavljenja pozorištem, koje je najmoćniji medij.

Kao što je veliki Dario Fo jednom rekao „Nema pozorišta koje nije, ujedno, i političko, kao što nema umetnosti koja bi bila izvan politike. Naprotiv, baš kad se hoće sakriti politički smisao pozorišta, pravi se najsladunjavije političko pozorište”.