Kokoške

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
0.0

Broj ocena: 0;

Kokoške

Premijera: 25. Nov 2023.
Pisac: Žarko Jokanović, Režija: Marko Jovičić

Igraju:

Jasminka Hodžić - Ankica
Vesna Josipović - Sara
Evgenija Stanković - Dikica
Zorica Damjanović / Maja Banković - Vanja
Aleksandar Stevanović - Zeleni
Jovan Krstić - Ksenija
Danilo Milenković - Medeni

Scenograf: Andrej Marinović, Kostimograf: Petra Fotez, Koreograf: Jovana Ikonić, Muzika: Bata Zlatković, Lektor: Nataša Ilić, Fotograf: Nikola Milosavljević, Organizatori: Ivana Stojanović, Snežana Jović



REČ AUTORA

Drama Kokoške je tragikomična priča o teroru mladosti i lepote i svojevrsnom estetskom fašizmu, koji se sve više nameću kao neke od najznačajnijih devijacija doba u kojem živimo. Opsednutost lepotom i večitom mladošću poprima oblike društvene patologije, a žrtve su najčešće žene koje su umnogome same sebi nametnule taj izopačeni imperativ i teret. Biti ili ne biti nije više šekspirovska dilema, nego naziv kozmetičkog salona – a to je postala i mantra današnjice koja ima i dodatak, pa sada glasi: Biti ili ne biti lep i mlad. Sve ostalo je smrt – lično, što se u ovom tekstu na farsičan način pojavljuje kroz reklame u radio emisiji krajnje fašisoidnog naziva: Ko nije lep – ne treba da živi. Jer, na sve to se nadovezuje marketing moćnih korporacija, koji u svom podkontekstu ima upravo ovu izopačenu rečenicu. Zato je danas strah od gubitka lepote i mladosti gotovo jači od straha od same smrti.

U ovom tekstu se na almodovarovski način poigrava tom opsesijom, koja je sa pojavom društvenih mreža postala još veće breme ne samo zrelih žena nego i sve mlađih devojaka i devojčica. Dok se ulepšava fasada, ruše se temelji, bitna je samo spoljašnja, a ne i duhovna lepota, starost se upire da se pretvori u mladost, a bore na licu su sada veći neprijatelji od svih drugih u zbiru, dok su istovremeno kozmetički tretmani i plastične operacije postale „esencija života“ – bez koje se ne može. I jedna vrsta narkomanske zavisnosti, koja poprima oblike epidemije.

Da bismo stvari lakše spoznali često ih moramo izvgnuti ruglu i dovesti do apsurda, mada ni to nije dovoljan dokaz da ćemo uspeti u nameri da unutrašnjost izdignemo iznad fasade. Jer, svaki dan smo sve više svedoci istinitosti stare narodne poslovice: Prazno bure jače zveči.

Zato je ova predstava poziv da se vratimo suštini, a to je ono što gradimo u sebi, a ne na sebi. Urnebesni smeh biće lekovit samo ako se nakon njega zapitamo: Kako su duhovnost, inteligencija i emocije kapitulirali pred botoksom, filerima, silikonima i ostalom plastikom, koja od žena pravi voštane figure, trajno urušavajući njihovu prirodnu lepotu, koja pre svega ide iznutra. I još nešto. Zašto su bilo kome danas potrebni pačiji kljunovi umesto usta – to nikome normalnom nije jasno.

Tekst Kokoške napisan je 2007. godine, ali, nažalost, danas je još aktuelniji. Mislite o tome.