Laža i paralaža

„Laža i paralaža“ odigrava se u ovoj nama toliko dragoj Vojvodini. Na prostoru za koji znamo da je mesto stalnog vašara, ali uporno ostajemo i opstajemo na njoj. Do sledećeg vašara čuvamo licidarsko srce, kupljeno u tom metežu, jer želimo taj vašar da pamtimo po nečem lepom. Kao, uostalom, i sve u životu. I dom svoj gradimo po ugledu na njega. Da bude lep, okićen, gizdav, pa makar i gorak kao što je i ta vašarska uspomena. Svašta se u njemu dešava. I lepo i ružno i tužno. I slatko i gorko. Ali naš je. Ne damo ga. Svima sugerišemo: „Idite odavde. Ovde života nema.“ Decu školujemo po raznim inostranstvima, ali mi – ostajemo. Takvi smo kakvi smo, ali pripadamo tom licidarskom srcu, tom gorkom kolaču koji mesimo celog života. Tu nam je mesto. Tu smo mi – mi. Nije da ne poželimo da budemo drugačiji, da budemo kao „neki tamo negde“. Tu želju smo uvek skupo platili. Ipak ka...