Ljudi bez grobova

“Predstava „Ljudi bez grobova“ po romanu Enesa Halilovića, samo je pokušaj da u dramsko tkivo pretočimo prebogati, na momente fantazmagorični svet ovog pisca, koji dokazuje premisu da nema ničega bizarnijeg i začudnijeg od same stvarnosti. Likovi koji deluju kao karikature, pri čemu je njihov užas utome što oni to nisu, što su zapravo stvarni ljudi, tragično sprečeni nemaštinom, bedom, da se razviju u zrele ličnosti, događaji koji deluju kao motivi bajke dok zaprepašćeno ne shvatite da su se stvarno desili – to je stvarnost koju Halilović opisuje. Iz svega toga mi smo neminovnom redukcijom,koja je usud teatra u odnosu na književnost, odlučili da ispričamo priču o tome kako senka oca progoni sina, kako smo svi na neki način „kodirani“ da ponovimo greške naših predaka.”