Miloš, Crnjanski

Opera i teatar „Madlenianum“ od samog osnivanja dramske scene neguje repertoar koji je tematski obeležen životima i delima velikih istorijskih ličnosti iz sveta umetnosti i nauke. Najnovija dramska premijera (7. novembra, na Velikoj sceni „Madlenianuma“ sa gledalištem na sceni) baviće se životom Miloša Crnjanskog koji nesumnjivo spada u mali broj pisaca koji se ubrajaju u sam vrh srpske književnosti. Dela koja je stvorio njegov potpuno autentičan talenat iz oblasti romana, poezije, drame i eseistike vreme samo potvrđuje kao prava remek dela, te pozorišna predstava o ovom književnom geniju predstavlja misiju koja je od nacionalnog značaja.

Miloša Crnjanskog, već u svojim mladim godinama istaknutog srpskog (i jugoslovenskog) pisca, zajedno sa njegovom suprugom Vidom na početku drame zatičemo u Londonu gde tokom i nakon Drugog svetskog rata živi u izbeglištvu.  „Roman o Londonu“  samog Crnjanskog je baza iz koje se plete čitav komad, jer su Slavenka Milovanović, Ivana Vujić i Miloš Latinović kao autori drame mudro iskoristili činjenicu da je „Roman o Londonu“ velikim delom autobiografska priča našeg velikog pisca. Sumorni momenti u kojima dvoje velikih intelektualaca, Miloš i Vida, diplomatski život menjaju za život u kojem jedva uspevaju da se prehrane svakako su potresni. No, još je potresnije njihovo izgnanstvo u slici političkih zbivanja. Domovina ih odbacuje, stranci ih ne prihvataju, osuđuje ih i bivša i nova jugoslovenska vlast jer ne žele ni jednoj ni drugoj da izraze svoje pripadanje. Bračni par Crnjanski pripada samo jedno drugome i iz te činjenice niče sva poetičnost i snaga dramskog teksta. U teškim vremenima, Miloša i Vidu je spasila njihova ljubav. Miloš u drami kaže da je vera njegove žene u njegovo stvaralaštvo bila presudna da on i u najtežim trenucima života nastavi da piše. A kakva bi šteta za srpsku književnost bila da se to nije desilo!

Iz pozicije ljudi u zrelim godinama koji su odbranili svoj brak i svoje dostojanstvo uprkos svim napadima, Miloš i Vida se sećaju svoje mladosti (tu pisac uključuje mladog Miloša i mladu Vidu kao nove likove) i književnih početaka Crnjanskog. Publika će videti, s jedne strane, romantične momente njihovog upoznavanja i njihovih putovanja, a sa druge strane će ih akteri podsetiti koliko je Crnjanski bio sam i neshvaćen od kritike i kolega kad su njegova dela u pitanju. Čitaoci su ga obožavali, ali su javna priznanja retko stizala.

Drama se završava potresnim povratkom Miloša i Vide Crnjanski u njihovu voljenu zemlju, u Beograd, kroz mnogo otežavajućih okolnosti, skoro u ilegali. Miloš je došao da se u svojoj domovini oprosti od ovozemaljskog života.

Ono bez čega bi drama o Milošu Crnjanskom (i njegovoj Vidi) bila nezamisliva su brojni citati iz njegove poezije i proze. Ti citati činiće da predstava postane jedna poetska freska namenjena književnom velikanu koji zaslužuje sve počasti naroda za koji je stvarao, sa kojim je patio, o kojem je pisao. Predstava ima za cilj da bude snažna i neobična, kakvi su i bili dvoje ljudi o kojima govori.

Predstava „Miloš Crnjanski“ realizuje se u koprodukciji sa „Bitef teatrom“.