Odumiranje međeda

Branko Ćopić je jedan od pisaca koji su obeležili brojna detinjstva naših ljudi, čovek čije likove i knjige volimo, i voleli smo, celog života. Od Nikoletine Bursaća do Bašte sljezove boje, Ćopić nas je pratio tokom odrastanja, i kasnije. Dosta toga je i dramatizovano, za pozorište i za film. Ali manje je poznato da je Ćopić pisao i drame, u kojima nailazimo na sve ono što postoji u njegovim knjigama i po čemu ga pamtimo. Jedna od tih drama je i ova koju smo sada postavili u Užičkom pozorištu - Odumiranje međeda.

Živopisni likovi, pravi ćopićevski, iščašeni i pomereni, a opet tako prepoznatljivi - luduju po stranicama ovog komada. Piščev osećaj  za neuobičajene detalje, mentalitet i prirodu svojih junaka, samo pojačava humoristički potencijal komada. Komičnost se u drami pažljivo gradi kroz dva paralelna zapleta: dok...