Ožalošćena porodica

Odavno se Nušićeve komedije ne igraju kao ''komedije patrijarhalnog mentaliteta''. I ''Ožalošćena porodica'' ima satirični ton sa tragikomičnim prizvukom. U ovoj galeriji svadljivih grabljivaca groteskno izrasta iz kontrasta. Ovde se ''akcione grupe'' (termin Josipa Kulundžića) istosmernih namera, konkretizovanih kao ''hor ožalošćenih'' pretvaraju u ''hor pljačkaša''. Umesto žalosti, javlja se užasavajuća neosteljivost za bol drugih, umesto harmonične porodice - grabežljivi čopor, zverinjak. ''Ožalošćena porodica'' je realistička komedija u kojoj se realističko postpeneo izobličava da bi na kraju postalo smrtonosno apsurdno.

Naravno, modernom svetu, koje je nečuven po svojoj nakaznosti i izvitoperenosti, grotesknost ''Ožalošćene porodice'' odlično pristaje. Ona dobija dimenzije verovatnog i mogućeg, te se njena grotesknost doživljava kao reprodukcija stvarnosti u satiričnom ramu. Tako nastaje jedna žanrovski neuhvatljiva pozorišna tvorevina tokom koje gledalac ne zna da li bi se smejao ili plakao. Čovek se, čitajući pozorišno Nušića, danas pita: gde nestadoše oni tradicionalni ljudski ideali? Da li je moguće da smo se do te mere moralno izopačili? ''Ožalošćena porodica'' je surova priča o snu o sreći koji je zasnovan na ljudskoj nesreći, o ''izgubljenom raju'' koji počiva na tuđem paklu. Oko nas su pohlepnici takvog kova koji su spremni da, zarad svojih ciljeva ugase i kandilo na odru samrtnika, taj poslednji plamičak vere u večno trajnje ljudskog duha. Nušićevi tipovi jesu negacija porodice, najava odumiranja te osnovne ćelije društva. A tek kad pomislimo, koliko je mala razdaljina od ''vođe familije'' do vođe naroda, nije nam do smeha, u godini kada se obeležava vek i po najozbiljnijeg smehotvorca u srpskoj kulturi.

Milivoje Mlađenović