Poetesa

Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja
8.0

Broj ocena: 1;

Poetesa

Premijera: 04. Dec 2022.
Pisac: Vida Ognjenović, Režija: Vida Ognjenović

Igraju:

Milica Stojadinović - Nataša Stanišić
Vasilije, Ava, njen otac- Predrag Momčilović
Jelisaveta, njena majka- Gordana Kamenarović
Katica, njena sestra - Tamara Stanisavljev
Vuk Karadžić - Miodrag Petrović
Mina Karadžić - Jovana Balašević
Ana Kraus Karadžić - Gordana Đurđević Dimić
Ljubomir Nenadović - Jovan Nešković
Ludvig Frankl - Miroslav Fabri
Đorđe Rajković - Milovan Filipović
Jovan - Milo Lekić
Svetozar, Miličin brat - Marko Savković
Goluban - Peđa Marjanović
Slepica Stefanija- Sanja Ristić Krajnov
Slepica Mela - Višnja Obradović
Slepica Pela - Sanja Mikitišin

Kostimograf: Jelisaveta Tatić Čuturilo, Scenograf: Željko Piškorić, Muzika: Nikola Čuturilo



Predstava u ko-produkciji Udruženja građana “Novi tvrđava teatar” i Srpskog narodnog pozorišta.

Reč rediteljke

Pojava Milice Stojadinović Srpkinje u književnosti zanimala me još od prvih školskih saznanja. Zapravo, svi smo se primili na anegdotu da je Njegoš skoro podlegao iskušenju i zažalio što je pod mantijom, pa ne može da ima takvu lepoticu za knjeginju.  Ipak, tek kada sam dobila književnu nagradu njenog imena, bacila sam se na čitanje i iščitavanje njenog dela, jer me bilo sramota da tako malo znam o njoj. Počela sam opsesivno da se bavim čudnom sudbinom te poetese. Odmah sam videla dramski naboj u tom materijalu, ali mi je bilo jasno da ne treba da pišem biografsku dramu, iako je njena biografija veoma „dramatična“: kako se to kaže za nesvakidašnje životopise.  No, mene je, ipak, mnogo  više zanimao njen ništa manje „dramatični“ sukob sa samom sobom.

Predstavu „Poetesa“ zamislila sam kao scensku raspravu o  uzrocima te njene nesnađenosti.  Ona je, po svemu sudeći,  žarko želela da sve poravna, da svoj poetski dar niveliše sa  običajima, da ne narušava svoj status udavače i ne zanemaruje porodične obaveze koje je imala kao kćer i sestra. Zatim da sanja, da čezne za ljubavlju,  da pomiri ljubavna osećanja i smernost. No, nije išlo. Previše je tu bilo nepoznanica za  mladu devojku... Njen  zanos je bio romantičarski iskren, ali ona nije imala pravu  poetsku hrabrost da se slobodno izrazi, već se služila pesničkim retorskim šablonima. Moju pažnju je najviše privukao  njen strah od sebe, od svog talenta, to  je bilo središno polazište za moju scensku  raspravu. 

Vida Ognjenović