Pokondirena tikva

REČ REDITELjA

Kako danas, u godini u kojoj obeležavamo 220 godina od rođenja po mom mišljenju najznačajnijeg srpskog dramskog pisca, pristupiti „Pokondirenoj tikvi“ Jovana Sterije Popovića? Odgovor je jednostavan:
pronaći u njoj ono što je u ovom komadu gotovo bezvremeno, što ga i danas čini aktuelnim. A to su, pre svega, naravi, karakteri, mentalitet likova o kojima nam Sterija piše a koje i danas, u nekoj novoj formi, prepoznajemo i smejemo im se ili tugujemo zbog njih. Kontekst ove postavke je savremen, u pitanju je naša stvarnost; likovi nisu iz Vojvodine već sa Kosova; time je i njihov prirodni, narodski jezik drugačiji; ponemčeni srpski ustupio je mesto sada poengleženom; poezija je nešto savremenija i prepoznatljivija; sve ostalo je isto. Osim želje da se u likovima pronađe još neki skriveni, potencijalni sloj sakriven tekstu: da se u F-Emi pored ismevanog pomodarstva prepozna i istinski vapaj nesre...