Prafaust

„Ne uvedi nas u iskušenje

Faust je deo životnog puta, kada sve što smo gradili, čemu smo život posvetili izgleda promašeno i bez smisla, spremni da sve bacimo u vodu zarad samo jednog trenutka utehe. Jedini izlaz je iskušenje. Čovek kada hrli u iskušenje, ne da bi dokazao svoju vernost i postojanost, već da bi u padu našao olakšanje. Da bi se osvetio sebi i svom promašenom životu i makar u bolu osetio pravi život… Da bi kaznio svoje godine koje su prošle, jer on hoće nazad u život, u mladost, u strast, neobuzdanost, zagrljaj. U takvim trenucima nas sluša i gleda cela vasiona. I Gospod koji ćuti i čeka, ali i đavo koji sve čežnje može da ispuni i da vrati vreme i mladost i lepotu, vitalnost, ženu…Samo traži da mu pružiš ruku i prihvatiš iskušenje i već imaš sve. Sve osim slobode. Đavo daje iluziju slobode i drži te u vlasti. Kad primetiš da si u njego...